Foto: Shutterstock

Tuna u konzervi za mnoge je zdrav i hranljiv ručak na brzinu, ali malo ko zna da tunjevina zbog velikog sadržaja žive može da uništi zdravlje, piše Lepa srećna.

Zbog industrijskog zagađenja, živa se sve više taloži u organizmu dugoživućih riba. Ova toksična supstanca opasna je po zdravlje nervnog sistema, mozga, srca, bubrega i pluća. Međutim, postoje dve glavne vrste tunjevine koje sadrže različitu količinu žive – prugasta tuna skipjack (lat. katwuwonus pelamis) i bela tuna Yellowfin (Thunnus albacares).

Količina žive je 3 puta veća kod bele tune, pa se preporučuje da deca iznad 6 godina jedu porciju od 85 grama jednom mesečno, deca od 6 do 12 godina dve porcije od 125 grama, dok stariji, isključujući trudnice, mogu da jedu ovu tunjevinu 3 puta mesečno. Pritom, ženama se preporučuje porciju od 170 g, a muškarcima i do 225 grama. Deci starijoj od 6 godina preporučuje se tri porcije tunjevine mesečno od po 85 grama, a starija deca i odrasli mogu slobodno da jedu konzervu prugaste tunjevine jednom nedeljno. Stručnjaci ističu da je najzdravija konzervisana riba losos, jer je bogat omega 3 masnom kiselinom, a ne akumulira živu.

Izvor: Lepa srećna

HRONIČNI BRONHITIS – kakav kašalj treba da vas zabrine: Kako prepoznati da patite od opstruktivne bolesti pluća

 

Šta je hronična opstruktivna bolest pluća?

Malo-malo pa se u našoj blizini neko zakašlje. Ljudi oko nas su prehlađeni, kašlju, kijaju, žale se na otežano disanje zbog vlage, vazdušnog pritiska, govore o nedostatku kondicije…

Međutim, u masi ljudi s takvim simptomima često se ne prepozna prisustvo tihog neprijatelja: hronične opstruktivne bolesti pluća. O tome koliko je bolest ozbiljna, govori podatak da se nalazi na četvrtom mestu među uzrocima smrti u SAD-u. A godišnje u svetu od ove bolesti i njenih komplikacija umre 2,75 miliona ljudi.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO DA IZBEGNETE INFEKCIJU U SEZONI GRIPA: Sve što treba da znate o upali pluća i kako prepoznati simptome (SAVETI)

Ako kašljete makar tri meseca godišnje i to traje treću godinu zaredom, vrlo je moguće da bolujete od ove bolesti. Tegobe najčešće prati više ili manje izražen osećaj nedostatka vazduha, koji s vremenom može da se pogorša do tog stepena da pacijent ne može da obavlja ni osnovne životne aktivnosti.Faktori rizika za razvoj hroničnog bronhitisa, između ostalih, jesu pušenje i aerozagađenje, pogotovo zimi. Genetska predispozicija takođe može imati uticaja na razvoj bolesti.

Osnovni simptomi ove bolesti jesu kašalj sa iskašljavanjem i osećaj nedostatka vazduha.

Ukoliko se hronični bronhitis ne leči, može doći do trajnog smanjivanja koncentracije kiseonika u krvi, te je u krajnjem stadijumu bolesti neophodan kiseonik.

PROČITAJTE JOŠ: DA LI IMATE OSEĆAJ DA VAM JE STALNO HLADNO: ovaj opasan simptom nikako ne smete da ignorišete

Kako se bolest dijagnostikuje?

Rana dijagnoza bolesti je vrlo jednostavna. Potrebno je uraditi spirometriju, vrlo jednostavnu metodu merenja kapaciteta pluća. Godine 2000. u svetu je bilo 10 miliona obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća, ali je  spirometrijski bilo dokazano da je obolelo čak 24 miliona ljudi.

Tekst: Vesna Stanimirović

Izvor: Lepa i Srećna

(2)

Article source: http://www.lepaisrecna.rs/zdravlje/22874-tunjevina-opasna-po-zdravlje-evo-kako-da-izbegnete-smrtonosno-trovanje-zivom.html