Nebojša Glogovac bio je omiljeni glumac mnogih generacija. Svojim velikim glumačkim umećem pokazao je kako ume da živi kroz svoje likove, da potpuno uđe u drugi lik -ženu, taksistu, momka iz komšiluka ili negativca za kojeg svi navijamo.

Ovo je sažeta biografija Nebojše Glogovca, koje su to bile kultne uloge u kojima je Nebojša Glogovac pokazao svoju maestralnost i koje ćemo u slučaju filmskih i televizijskih ostvarenja, uvek iznova gledati.

Što je bio zreliji, Glogovac je dobijao teže uloge, one sa kojima se nije lako poistovetiti i znati kako odglumeti. Jedan od poslednjih filmova bio je Ustav Republike Hrvatske u kojoj je glumio transvestita i izazvao različite reakcije javnosti. Ono što je sigurno, Glogovac je glumac koji publiku ne ostavlja ravnodušnom, on uvek dođe do reakcije, bila ona oštra ili pohvalna.

Često nakon smrti glumca čujemo kako je taj glumac bio veoma talentovan, ali u slučaju Nebojše Glogovca, istina je da je ovaj gubitak za srpsku kinematografiju nenadoknadiv.

Nažalost, među mlađim glumcima za sada ne postoje oni koji bi mogli da budu sledeći Nebojša Glogovac u smislu talenta, mogućnosti, i ljubavi prema glumi. Glogovac je glumeo iskreno i izazivao i smeh i tugu, ali nikada nije bio nebitan i neprimećen, koliko god da je njegova uloga u određenom umetničkom ostvarenju bila mala.

Nebojša Glogovac biografija

Nebojša Glogovac rođen je 30. avgusta 1969. godine u Trebinju. Pričao je kako je kao dečak želeo da bude lopov smatrajući to gospodskom veštinom, uzimajući onoliko koliko mu treba. Ipak, od te filozofije je brzo odustao, jer je shvatio da njegov otac Milovan, koji je bio sveštenik, nikako ne bi mogao da se pomiri sa ovakvim stavovima.

Majka Milena bila je krojačica, i uvek je rado naglašavao svoje radničko poreklo, vaspitanje koje su mu roditelji preneli, veličajući obične ljude.
Porodica Glogovac se tokom Nebojšinog života selila, pa je nakon Trebinja sledeće mesto boravka bilo Opovo, u kojem je živeo oko godinu dana. Poslednjih meseci života Glogovac je napominjao kako bi voleo da se vrati da živi u Trebinje, jer želi da se odmori od gradskog ubrzanog života.

Nakon Opova, Glogovci dolaze u Pančevo i Nebojša tu ostaje sve do svojih studentskih dana, kada upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, na odseku psihologije.
Psihologiju je studirao dve godine, i sve vreme u toku studija aktivno bio član Amaterskog pozorišta u Pančevu. Nakon dve godine studija, shvatio je da je gluma njegova iskrena ljubav i strast, da je voli bez obzira na to da li će moći ikada da zaradi novac i slavu od nje.

Napušta studije psihologije i 1990. godine upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu na klasi sa Natašom Ninković, Sergejem Trifunovićem i Vojinom Ćetkovićem. Tokom studija dobija i stipendiju od Jugoslovenskog dramskog pozorišta, što je već tada bio znak da je Glogavac glumac velikih talenata i izvanrednih mogućnosti.

Novinari su ga oduvek obožavali, jer je bio fenomenalan sagovornik, koji je vešto nalazio granicu dobrog ukusa između deljenja informacija iz privatnog života i čuvanju svoje intime. Imao je troje dece koje je vaspitavao onako kako su njega vaspitali roditelji, da uvek budu pošteni i pravedni, da nikome ne nanose nepravdu, i da se trude da nepravdu, ako mogu, isprave.

Filmskom i pozorišnom scenom u Srbiji nije bio zadovoljan, smatrao je da su scenariji slabi i mlaki, da nema dovoljno ideja i želje za inovacijom.

U saradnji sa svojim kolegom osnovao je produkcijsku kuću u želji da promeni filmsku scenu Srbije. Prvenac ove produkcije bio je film Hadersfild u kom i sam glumi.

Nebojša Glogovac umro je 9. februara 2018. godine u Beogradu, nakon kraće bolesti u centru za onkologiju.

Nebojša Glogovac – filmovi koje ćemo pamtiti

Filmovi Nebojše Glogovca su ostali uvek zapaženi, komentarisani, i pogledani više puta. Mnogi glumci vole da kažu kako ne gledaju svoje filmove, i da im je to neprijatno. Glogovac je uvek priznavao da svoje filmove rado gleda nekoliko puta kako bi uvideo svoje greške i nešto drugi put napravio bolje.

Jednom je izjavio da je film Ubistvo s predumišljajem, koji je bio njegov prvi zapaženi film, gledao više od deset puta, dok je u prvih pet puta gledao kako je ispao, kako je odglumio, a tek od šestog puta je zapravo gledao film, i pratio radnju filma.

Devedesete su bile zlatni početak

Prva filmska uloga se pojavljuje ubrzo nakon nekoliko predstava, jer glumci obično svoju karijeru počinju u pozorištu. 1993. godine dobija ulogu u filmu Raj, gde je glumio sa glumcima čija je popularnost tada bila na usponu, poput Tihomira Stanića. Reditelj Gorčin Stojanović primetio je Glogovčev talenat, i pozvao ga da glumi u njegovom filmu Ubistvo sa predumišljajem koji je ekranizovan 1995. godine.

“Ubistvo s predumišljajem”

Radnja filma smeštena je u ratnim godinama, što ostavlja veliki emotivni utisak na gledaoca. Osim rata, bitan aspekt filma su i ljubavne priče koje se prepliću i nose svoje tužne sudbine. Glogavac je bio ranjenik iz rata koji je bio na lečenju rana i sa nestrpljenjem čekao da se vrati na ratište. Scena ispod mosta sa Brankom Katić ostala je dugo upamćena kao scena koja ostavlja veliku emociju i priču prema kojoj ne možemo da ostanemo ravnodušni.
Glogovac na Filmskim susretima u Nišu dobija nagradu za najbolju mušku ulogu za film Ubistvo sa predmišljajem. Nakon ovog filma, Glogovac postaje mnogo primećeniji u rediteljskim krugovima i mnogi žele da ga angažuju na svojim filmskim ostvarenjima.

Film “Do Koske”

1997. godine Boban Skerlić ga angažuje na svom filmu Do koske, dajuću mu ulogu mladog kriminalca, koji je željan novca, moći i statusa. Glogovac pokazuje sposobnost da se izbori i sa ovakvom ulogom pokazujući veliki spektar talenata i mogućnosti.

Kultna serija “Porodično blago”

Ogroma popularnost dolazi sa serijom koju i dalje često imamo prilike da vidimo na Javnom servisu RTS-a, a to je uloga Zlatka Gavrilovića u seriji Porodično blago, koja se emitovala od 1998-2002. godine.

Porodično blago je bila jedna od omiljenih serija tokom devedesetih godina. Svake nedelje cela porodica se okupljala u dnevnoj sobi da odgleda novi epizodu i sazna šta će se dogoditi glavnim akterima priče.

Domaće serije su tada bile dobro scenarijski odrađene i svaki gledalac je mogao da se poistoveti sa njima, osećajući prirodnost glumaca. Glogovac se odlično snašao u svojoj ulozi momka nespretnog da prevari sistem, kom sve izmiče za dlaku. Nakon ove uloge ostale su prirodno krenule da se nižu jedna za drugom.

Dvehiljadite su donele kultne uloge Nebojše Glogovca

Početak 20. veka za Nebojšu Glogovca doneo je pregršt jako važnih uloga za njegovu karijeru. Krenimo hronološki.

Film “Nebeska udica”

Nebeska udica je film uz koji smo svi plakali, a koji ekranizovan 2000. godine. Ovaj film je bio prepun emocija jer je nastao odmah nakon bombardovanja i podsećao ljude na stvari koje se još uvek nisu slegle i koje su još uvek bile žive rane.

Kultna rečenica iz filma “Nebeska udica” koju svi pamtimo je kada Kaja (Glogovac) svom sinu kaže:

„Je l’ znaš kako se postaje pravi šampion? Tako što izađeš na teren kad je najteže… i pobediš.”.

Nebeska udica je bila nominovana za Oskara, a Glogovac je jednom prilikom izjavio kako mu ta nagrada ništa ne predstavlja jer je izvikana.

Legendarni film “Munje” iz 2001. godine

2001. godina bila je za Nebojšu Glogovca sjajna godina, jer se tada pojavio čuveni film Munje, u kom on glumi korumpiranog policajca koji je sklon lakim opijatima. Šarm i harizma kojom je Glogovac izneo ovu ulogu bili su svakako nesvakidašnji. Kultne replike iz ovog filma i danas mnogi rado izgovaraju, a deca koja tada nisu još bila rođena, ipak, ovaj film znaju napamet.

Naredne godine dobio je tri uloge na filmskom platnu, ali u filmovima koji nisu bili zapaženi toliko kao i Munje.

Glogovac kao Živac u filmu “Kad porastem biću kengur” iz 2004. godine

Naredni film za kojim su poludeli i stari i mladi bio je Kad porastem biću kengur (2004), gde je Glogovac glumeo nervoznog taksistu. Izveo je ovo na svoj način, savršeno, verodostojno i veoma uverljivo. Njegovo umeće bilo je upravo u tome što je znao da uđe u lik običnog radnog čoveka koga u životu jedino zanima kladionica, kola i sport.

Maestralna filmska uloga Glogovca u filmu “Klopka”

Narednih nekoliko godina Glogovac glumi u većem broju filmova, serija i predstava, a 2007. godine ponovo ga vidimo u jednoj upečatljivoj, potresnoj i teškoj ulozi u filmu Klopka. On glumi glavnu mušku ulogu, i pokazuje sav bol kroz koji roditelj prolazi jer je spreman da sve učini kako bi se njegov sin izlečio od teške bolesti.

Glogovac ovde pokazuje svoju glumačku zrelost, i pokazuje se u potpuno drugom žanru. Humoristički filmovi su bili definitvno njegova stvar, mnogi momci su odrasli na njegovim filmovima, i od njega krali načine na koje mogu šarmantno da smuvaju devojka. Film Klopka pokazao je drugu stranu Glogovca, koja je bila isto fenomenalna kao i prva.

Glogovac je umeo da prenese bol, tugu, očaj i nemoć na svakog gledaoca. I na onog koji je proživeo to što se njemu događa u filmu, ali i na onog koji nije. Glogovac je glumac koji je umeo na publiku da prenese i ono nedoživljeno, i to je ono što ga je činilo ogromnim.
Za ovaj film dobio je nagradu za najbolju mušku ulogu. Jendom prilikom rekao je da mu postaje neprijatno kada ga ljudi hvale jer više ne zna kako na to da odreaguje.

Fenomenalno odglumljena uloga taksiste mu je narednih godina donela slične uloge u popularnim filmovima, poput Žene sa slomljenim nosem (2010). Glogovac ovde glumi mizantropa kome u taksiju žena ostavlja bebu pre nego što se baci u reku.

Nakon 2010. godine Glogovac dobija izuzetno kompleksne uloge

draza

Film Krugovi (2013) Srdana Golubovića privukao je veliku pažnju domaće i svetske javnosti, jer je govorio o besmislu rata, emotivnim problemima sa kojima su se suočavali oni koji su preživeli rat, ali izgubili članove bliske porodice.

Film je snimljen prema istinitoj priči, odnosno ubistvu Srđana Aleksića od strane Srba zbog toga što je branio svog prijatelja Bošnjaka. Tema i odličan izbor glumaca dovela su do toga da nagrade na domaćim mi svetskim festivalima budu mnogobrojne.

“Enklava”

Naredni film koji je privukao pažnju javnosti bio je film Enklava, a njegova premijera prikazana je na Festu 2015. godine. Radnja filma smeštena je na Kosovu i Metohiji, i bavi se položajem Srba na ovim prostorima nakon 1999. godine. Glogovac glumi Vojislava Arsića seljaka koji je ostao da živi u enklavama i borbi sa svakodnevnim teškim životom zbog zategnute političke situacije.

Film “Za kralja i otadžbinu”

Film Za kralja i otadžbinu gde Glogovac glumi četničkog vojvodu Dražu Mihajlovića privlači veliku pažnju zbog političke konotacije koju je sa sobom ta uloga nosila. Velike rasprave su se vodile o ovom filmu i tome kako je on prikazan kao „istinita istorija koja je ostavljena u zapećku”. Ono što nakon ovog sledi je još veći šok od strane Glogovca, a to je uloga u filmu Ustav Republike Hrvatske (2016), gde on glumi transvestita.

Kontroverzna uloga u filmu “Ustav Republike Hrvatske”

Interesovanje za ovaj film je bilo neverovatno na prostorima čitave bivše Jugoslavije. Glogovac glumi Vjeka, profesora koji živi sa nepokretnim ocem, a tokom noći kada ga niko ne vidi postaje Katarina.

Iako ovo zvuči kao film koji treba da izazove velike reakcije, umećem reditelja i fenomenalnom glumom Nebojše Glogovca film je prikazao jednostavan običan život koji nosi jake poruke. Glogavac je u filmu ispitao svoj rodni identitet, toleranciju i sposobnost da se poistoveti sa nečim što mnogi ljudi smatraju stranim i nemoralnim.

Ono što je Glogovca činilo fenomenalnim glumcem nije ništa drugo nego njegova uverljivost dok glumi u različitim ulogama, uvek predstavljajući sebe na nov način, drugačije, verovatno pronalazeći nove identiete u sebi.

Njegov lik nikada nije bio crn ili beo, uvek smo prema njemu imali pomešana osečanja, kakva god da je napisana uloga. Koliko god da je lik kog Glogovac glumi negativan, uvek ćemo tom liku naći opravdanje za njegove postupke iako ih nekada nema.

Zapažene televizijske uloge imao je u seriji Vratiće se rode, koja je pomerila standarde u kvalitetu i postavila izazov za buduće reditelje. Poslednje serije u kojima je glumio su Ubice mog oca, čija se druga sezona trentuno emituje, kao i u seriji Nemanjići koja je krenula sa emitovanjem.

Nebojša Glogovac – predstave koje su ga proslavile

Svoju glumačku karijeru Glogovac je započeo u pozorištu, kao i većina glumaca. Prvu ulogu je dobio u Mijačevoj predstavi Velika pljačka zajedno sa Sergejem Trifunovićem. Vest da je dobio ulogu, saopštio mu je upravo Trifunović dok su ručali u studentskoj menzi. Glogovac je pričao da je njihova sreća tada bila neizmerna, jer su znali da je to njihova odskočna daska.

Nakon toga usledile su mnogobrojne predstave u kojima je Glogovac pokazivao svoju moć transformacije i ljubav koju gaji prema glumi. Devedestih godina uglavnom je radio manje predstave sa svojim klasićima, i otkrivao svoje kapacitete i mogućnosti. Nakon što se nakon 1998. godine prolsavio sa serijom Porodično blago, i uloge u pozorištu postaje ozbiljnije, kompleksnije i teže za izvođenje.

Predstava i film Hadersfild

Njegovo matično pozorište je bilo Jugoslovensko dramsko, od kog je, kako smo već naveli, u toku studija dobio i stipendiju. Film Hadesrfild koji je radio u svojoj produkciji, prebačen je i na „daske koje život znače”. Za ovu pozorišnu ulogu dobio je mnogobrojne nagrade, a jednom prilikom je rekao da bi najviše voleo kada bi mogao da čuje šta ljudi komentarišu onog trenutka kad se spusti zavesa.

Razbijeni Krčag

2011. godine ostaje primeće predstava Razbijeni krčag u kojoj Glogovac glumi sudiju Adama. Glogovac je ovde predstavljao metaforu čitavog sudstva koje je korumpirano, nepravedno, ucenjivačko, ali ponizno pred onima koji su na samom vrhu. Glogovac je u ovom predstavom pokazao da ume da odglumi i lika kog svi volimo, i od kog uzimamo fore, ali i lika koji krajnje negativno manifestuje sistem i sve njegove greške i njegovu podlost.

Moderni Hamlet

Poslednja Glogovčeva predstava o kojoj su svi pričali bila je Hamlet (2016), koja je bila moderna adaptacija čuvenog Hamleta koji se igra 400 godina. Adaptacija je tako urađena da teško može da se dovede u vezu sa originalom, iako glumci često se pozivaju na neke Šekspirove citate, ipak druge su prilično izmenili i prilagodili vremenu.

Glogovac je u predstavi pokazao ostarelog Hamleta, koji je dovoljno stvari u životu prošao i naučio da sada sebi daje za pravo da ceo svet oko sebe posmatra cinično, sa velikom dozom crnog humora u sebi.

Glogovac preminuo sasvim neočekivano

Iznenadna smrt Nebojše Glogovca je učinila da zaneme svi. Glogovac je i sam relativno skoro saznao za opaku bolest, što dokazuje i to da su u planu bio film Otac Srdana Golubovića, u kom je on dobio glavnu ulogu, a čije snimanje je trebalo da počne ove godine.

Jugoslovensko dramsko pozorište se oprostilo od svog velikana komemoracijom na kojoj su prisustvovali veliki glumci i Glogovčeva porodica, a na bini od njega su se oprostili Nataša Ninković, Vojin Ćetković i Sergej Trifunović.

Nebojša je bio jednostavan čovek i zato je bio veliki glumac. Kod njega nikada nije bilo pompe, skandala, nepotrebnih plaćenih tekstova.

Ono čemu se on divio bila je mudrost i lepota. Nikada nije bio površan, već je uvek tražio dublja značenja i u svojim ulogama, i u lepoti kojoj se uvek divio. Od svega, najviše je voleo da u toj lepoti pronalazi male nesavršenosti i nepravilnosti.

Harizmu koju je Glogovac imao, imali su samo stari veliki glumci, a ostaje nam da se nadamo da će neko od mladih glumaca odlučiti da se posveti ovom poslu istinski i s ljubavlju, a ne zbog naslovnih strana i popularnsoti. Isitina i pravda su bile njegove vodilje, a mi, nažalost, nećemo saznati koje uloge su čekale starog Glogovca još mudrijeg i iskusnijeg.

Oni su ispisali najlepšu i najtužniju holivudsku priču

The post Život i kultne uloge Nebojše Glogovca appeared first on Luftika.

Original Article