Smuđ – slatkovodna riba

Smuđ je ukusna slatkovodna riba, koja se pritom i lako priprema! Smuđ se najčešće nalazi u sporim rekama i jezerima Evrope. Prosečna dužina ribe je oko pola metra,a mogu se naći i primerci dužine i preko jednog metra. Iako grabljivica, smuđ nema veliku čeljust, tako da se uglavnom hrani malim ribama. Ima izuzetan vid, koji mu omogućava da se dobro snalazi čak i u mutnoj vodi i u relativnom mraku, što je značajna prednost kada krene u lov. Smuđ je tradicionalno omiljena riba u Austriji i Mađarskoj, odakle dolazi i mnogo recepata za njegovu pripremu. Ova je riba, međutim, dobila na popularnosti i u drugim zemljama jer se veoma lako priprema, kao i zbog nežnog i ukusnog mesa. Smuđ je sekundarno slatkovodna riba. To znači da su njegovi preci bili morske ribe koje su migrirale u unutrašnjost zemlje. Iako je slatkovodna riba, smuđ može da živi i u slanoj vodi. Belo, posno meso smuđa sadrži jedva 1 gram masnoće na 100 g mesa. Po ukusu je nalik na štuku, a meso mu je izrazito čvrsto. Koma..

Makaroni (macarons)

Makaroni (macarons) su kolačići koji se prave od smese sa belancima, šećerom i mlevenim bademima. Makaroni su delikatni, slatki kolačići koji se mogu napraviti u kombinaciji najrazličitih ukusa i boja. Širom sveta su popularni kao pravi ambasadori francuskog poslastičarstva, ali veruje se da je recept u Francusku stigao iz Italije, i to posredstvom kraljice Katarine Mediči. Postoji recept za italijanske i francuske makarone, a u ostvari se odnosi na različitu pripremi smese od belanaca i šećera. Izgled koji danas imaju je nastao tek početkom 20.veka., kada su poslastičari počeli da spajaju dva kolačića u oblik sendviča, sa slatkim kremom ili džemom u sredini. Delikatni kolačići Savršeni makaron ima glatku površinu, mekanu i vazdušastu sredinu, a ukusi i boje se dobijaju dodavanjem različitih sastojaka: od klasičnih: čokolada, vanila i voće do egzotičnih kao što su čaj i povrće. Najveći izazov u pripremi makarona je pečenje, potrebno je da se kolačići podignu, da ostanu vazdušasti sa ..

Boba čaj

Boba čaj je sve popularnije piće širom sveta. U osnovi ovog napitka je čaj u koji su dodate arome voća ili mleko, kao i neizostavne tapioka bobe. Boba čaj je slatkog ukusa koji može da se pripremi uz različite sastojke, ali osnova je čaj u koji se ti sastojci dodaju. Za pripremi boba čaja je potreban kao osnova jak čaj, u koji se dalje dodaju mleko i arome. Ova mešavina se snažno protrese kako bi se dobio penasti napitak koji je dodatno obogaćen boba kuglicama. ČAJ Najpopularniji su crni čaj, zeleni čaj i Earl Gray. Pošto imaju jači ukus od voćnih čajeva pružaju stabilniju bazu napitku. Aroma čaja utiče na celokupni ukus pića. MLEKO Mleko se dodaje prema ukusu, a mogu se koristiti i zamene za mleko. AROME Uglavnom postoji veliki izbor aroma koje mogu da se dodaju u čaj. Što znači da postoji puno prostora za stvaranje autentičnog napitka. Mogu se dodati voćne arome kao što su mango, jagoda, jabuka, breskve, ili arome moke, meda, karamele, čokolada itd. boba BOBA Boba čaj nije potpu..

Med – Hrana bogova

Med je od davnina smatran hranom bogova i danas više nego ikada cenjen i važan proizvod prirode Med uglavnom jedemo “na kašiku”, ali se često koristi i prilikom kuvanja i u kombinaciji sa drugim namirnicama. Idealan je sastojak u marinadama, sosovima i glazuri koja na pečenju stvara savršenu koricu. Ukusan je i u kombinaciji sa aromatičnim sirevima kao što su kozji sir ili pekorino. Blaži ili jači med se koristi uz meso, ribu i povrće. Ova dragocena tečnost dobije se iz saća košnica vrcanjem i filtriranjem, kapanjem ili presovanjem. Med u sebi ima oko 200 različitih sastojaka, a posebno je dragocen sadržaj ugljenih hidrata koji se lako probavljaju, vitamina i mineralnih materija. Lakše se rastvara od šećera i ima jači je zaslađivač. Postoji više od 100 različitih sorti meda širom sveta. Razlikuje se cvetni od nektara cveta, i manje slatki med od divljeg bilja. Boja, ukus i konzistencija – od tečnih do kremastih – zavise od kojih biljaka su pčele sakupile nektar. pčele Od akacije –..

Pohovano povrće

Pohovano povrće koje se prži u ulju, zaštićeno je od vrućine i zadržava svoje prirodne ukuse. Pored toga što pohovano povrće zadržava svoj ukus, ono je dodatno obogaćeno i ukusom testa. U različitim delovima sveta koriste se različite vrste testa za pohovanje. U testu sa pivom ugljendioksid osigurava da, kada se prži u tiganju ili fritezi, testo postane posebno vazdušasto. Japanska varijanta poh testa naziva se tempura i sastoji se od brašna, žumanca, soli i ledene vode. Zbog hladnoće, testo ne upija mnogo ulja i spada izuzetno vazdušno i -hrskavo. Savet: Dobar tajming je važan, jer ostavljanje povrća da se predugo prži u masti narušava prirodni ukus i sprečava da testo postane hrskavo, jer upija previše ulja. Recept za punjene cvetove tikvica Povrće koje je veoma pogodno za prženje: tikvice, paprika, brokoli, patlidžan, artičoke, pa čak i pečurke. Čvršće vrste povrća prvo se blanširaju tako što se nekoliko minuta stave u kipuću vodu, kako bi se brže ispržile u ulju. Povrće s..

Dinja – povrće koje je voće

Dinja potiče iz Afrike, a u Evropi se pojavila u 15. veku. Dinjama je potrebno puno topline i svetlosti kako bi razvile svoj intenzivan i sladak ukus. Najukusnije su one koje se dozrevaju pod otvorenim nebom. Kvalitet dinje se može prepoznati po mirisu kore: miris bi trebalo da bude intenzivan, sladak, voćkast bez oštrine. Male pukotine u kore dinje su normalne i nisu loš znak. Tačka gde je bila stabljika može biti suva i krhka. Posle žetva dinja na sobnoj temperaturi može da stoji nedelju dana, a u frižideru i dvostruko duže. Prema nekim istraživanjima 7 ° C je idealna temperatura za posluženje dinje. Odlična je za izradu deserata i sladoleda, kao sastojak voćne salate ili u koktelima Dinja se odlično slaže sa dimljenim mesom pršute, što je i veoma popularno predjelo u Italiji. Pršuta Tendral dinja – kora i voćno meso su zelenkaste boje, teži do 4 kilograma, duguljasta. Cavaillon dinja – pripada porodici Cantaloupe dinje. Blago zelenkasta kora, narandžasto slatko aromatično voćno me..

Breskve i kajsije

Breskve i kajsije su u Evropu doputovale iz Kine. Breskve su igrale važnu ulogu u Francuskoj još od 17. veka: Kralj Sunca Luj 14, toliko je voleo ovo voće, da je uzgajao preko 40 različitih sorti u vrtovima svoje Palate Versaj. Danas postoji više od 300 sorti, a jug Francuske je posebno posvećen ovoj voćki. Breskve Kod breskve meso može biti žute i bele boje. Breskve sa belim mesom su mekše i sočnije, dok su one sa žutim čvršće i veće. Bez obzira na boju, ukus se ne razlikuje. Zbog različitih nijansi boja na koži voćke, teško je ustanoviti zrelost, pa se koristi čulo mirisa. Ako breskve ne mirišu na breskve, aroma se nije u potpunosti razvila. Za razliku od mnogih drugih voćnih sorti dobro se zamrzavaju. Breskve su jednako popularne kao kompot i džem, u kolačima, voćnim salatama, sufleima i desertima sa sirom. Mogu da se griluju na roštilju Izvrsno idu uz ribu i morsksku hranu, kao i sa mesom živine. Jedan od najpoznatijih deserata sa breskvom je “breskva Melba”. Ovaj desert je 189..

Dan vijetnamske kuhinje u Beogradskom Marketu

U subotu, 03.08. sa početkom u 18h u Beogradskom Marketu organizuju se, po peti put ove godine, dani internacionalnih kuhinja. Ove subote svi posetioci će imati priliku da probaju neka od najprepoznatljivijih i najukusnijih jela Vijetnama. Vijetnamske letnje rolnice, vijetnamski roštilj i dugo kuvana tradicionalna vijetnamska supa glavni su kulinarski specijaliteti koje će gosti Beogradskog Marketa moći da probaju kako bi okusili autentična jela iz ove zanimljive istočne zemlje. Celokupna filozofija Vijetnama utkana je u svaki segment kulture ove zemlje, tako i u kulinarstvo i hranu, koja je pre svega pažljivo osmišljena, harmonično iskombinovana i vrlo ukusna. Vijetnamsku kuhinju, kao i narod, simbolišu pravila koja se odnose na stvaranje balansa, u kuhinji se to postiže predanim i istančanim kombinovanjem mirisa, ukusa i boje. Pored odlične hrane, posetioci će imati priliku da od 20h uživaju u muzici benda Prestige MG duo, koji će obojiti baštu Beogradskog Marketa jazz, soul i pop ..

Iris restoran gostuje u Budvi – Dukley

Ovog avgusta ceo tim restorana Iris “New Balkan Cuisine” će se preseliti u Budvu u ekskluzivni prostor Dukley Od 5. avgusta do 25. avgusta, ceo tim Irisa će gostima u Dukley rezortu u Budvi svako veče pripremati specijalno kreiran meni – inspirisan balkanskim korenima i lokalnim proizvodima. Svako veče će u ponudi biti 8 setova, a jelovnik će se menjati na nedeljnom nivou. Lokacija gde će biti Iris se prvi put otvara za javnost upravo ovim pop-up gostovanjem restorana iz Srbije. Svi sastojci su odabrani tako da uključuju bogatstvo mora i kontinentalne Crne Gore, a posebna pažnja se daje saradnji sa lokalnim poljoprivrednicima. Misija iza koncepta restorana Iris – Nova balkanska kuhinja je očuvanje kulture i nasleđa od zaborava.Hrana, kao sastavni deo kulture, možda i najjasnije oslikava uticaje i stanja društva kroz istoriju. Na nju utiču svi činioci života, od ekonomskih, geografskih, do uticaja uslovljenih razvojem nauke. New Balkan Cuisine koncept menja hranu, a kroz nju i kultu..

 Srpska slava u Konaku kneginje Ljubice

Program pod nazivom “Srpska slava”, izvodiće se svake nedelje u Konaku kneginje Ljubice Obrenović. “Srpska slava”, izvodiće se svake nedelje od 14 časova, na srpskom i engleskom jeziku, počev od 4. avgusta, u istorijskom zdanju iz 19. veka, nekadašnjem domu kneginje Ljubice Obrenović. Predstavljanje ovog vekovnog običaja u porodičnom životu Srba zasnovano je na demonstraciji naše tradicije i običaja, i interakciji sa gostima koji će tokom programa iskusiti doživljaj gosta na slavi. Kostimirani glumac u ulozi domaćina dočekaće posetioce u autentičnom ambijentu Konaka kneginje Ljubice, gde će ih okupljene oko svečano postavljene slavske trpeze, upoznati sa obeležjima i simbolima slavskog rituala, uz posluženje žitom, slavskim kolačima i kafom. Karte po ceni od 600 dinara mogu se kupiti na sajtu Muzeja grada Beograda, na sajtovima www.tickets.rs, www.enterbelgrade.rs kao i svim prodajnim mestima Ticket Visiona (TC Ušće, Bilet servis, Arena, Dom omladine i Cvetni trg). Poreklo običaja ..