Piletina

Piletina je uvek popularna bez obzira na sezonu, bilo da je pečena, sa roštilja ili u supi. Piletina se može koristiti i za praznične trpeze i za svakodnevne brze obroke, može se koristiti celo pile ili delovi, mogućnosti je mnogo, a i recepata. Mlada piletina To su mlade ptice stare najviše 28 dana. Težine su manje od 650 grama, njihovo meso je žućkasto i izuzetno meko. Brojler piletina Ptice stare oko sedam nedelja, težine između 650 i 1.200 grama. One daju dve do tri porcije i najbolje su za prženje, pečenje ili roštiljanje – takođe cela. Kokoška Ptice teže između 1.200 i 2.500 grama. Meso ima jači ukus od pilića. Ako se hrani samo kukuruzom, meso je žućkaste boje. Piletina Različiti delovi piletine nude veliki broj načina pripreme: Pileća krilca imaju veći ili manji udeo mesa prsa, u zavisnosti od obrade mesa. Pogodna su za mariniranje, roštiljanje, pečenje i prženje i za posluživanje sa različitim umacima. Bataci i karabataci imaju sočno, po ukusu jače meso od belog mesa...

Recept za hleb od ljubičastog batata – My tasty pot blog

Tatjana Miletić koja vodi blog My Tasty pot, organizuje i radionice za kuvanje, i upravo na jednoj od tih radionica je nastao recept za hleb od ljubičastog batata. Tatjana je napravila koncept radionica kuvanja koji se zove “funanddining” gde se pored pripreme 4 originalna jela uči i kako se šta sprema, koje sve namirnice mogu da se koriste, šta sve može od istih tih namirnica da se napravi. Za sad se ljudi prijavljuju isključivo po preporuci, a moguće je organizovati i “teambuilding” radionice kuvanja za firme, kao i tematske radionice. Recept za hleb od ljubičastog batata Na jednoj od poslednjih Funanddining radionica kuvanja koje organizujem najviše pažnje privukao je hleb od ljubičastog batata! Iako su neki u prvom trenutku bili zbunjeni da li je u pitanju hleb ili kolač, na kraju su svi bili oduševljeni kako izgledom, tako i fenomalnim ukusom pogotovo u kombinaciji sa pate-om od teleće džigerice i aromatičnim puterom. Kada ga jednom napravite i probate, sigurna sam da će postati..

Blog My tasty pot – ljubav prema kuvanju i ukusima

Tatjana Miletić je poznatija kao Taca koja vodi ukusnu kulinarsku priču na društvenim mrežama pod imenom My Tasty Pot. Tatjana je posle duge korporativne karijere svoju ljubav prema kuvanju i hrani pretočila u posao i uživanje u vidu brenda My Tasty Pot, uz podršku svoje porodice. HPP: Kada si počela da kuvaš? Uvek sam volela da „prčkam“ po kuhinji. Ta ljubav prema kuvanju i eksperimentisanju u kuhinji traje još od vremena osnovne škole. Tada sam još primetila da imam istančena čula mirisa i ukusa što mi je pomoglo da kuhinju, namirnice i sam proces pripreme hrane posmatram iz jednog drugačijeg ugla. U srednjoj se već znalo da na svakoj žurci ja spremam hranu, a njih je u to vreme zaista bilo poprilično. Korpice HPP: Kada si počela da pišeš blog, i kako je do toga došlo? Posle više od 10 godina provedenih u multinacionalnim kompanijama, dobila sam mogućnost da izađem iz sveta korporativnog biznisa i izaberem put kojim dalje želim da idem. Srce me je odvelo u pravcu moje tada već veli..

Rakiji u čast – Rakija fest

U Beogradskom marketu, gde se nalazi i prva Urbana destilerija u petak 31. maja održava se Rakija fest – najveći festival našeg nacionalnog pića. Na Rakija fest događaju učestvuju isključivo registrovane destilerije, a osim degustacije izabranih proizvoda, posetioci će moći da obiđu i prvu destileriju otvorenog tipa – Belgrade Urban Distillery, koja se nalazi na istoj adresi. Specijalno za ovu priliku, biće postavljen rakijski koktel bar, a restorani Beogradskog Marketa će spremati jedinstvene rakijske zalogaje. Za dobru atmosferu biće zadužen DJ Brrkati. Ulaznice koštaju 300 din i mogu se kupiti na licu mesta. Na istoj adresi se tog dana organizuje i poznati festival gastronomije i dizajna – Beogradski Noćni Market. Urbana destilerija BELGRADE URBAN DESTILERY Beogradska Destilerija je prva destilerija otvorenog tipa u Srbiji, nalazi se na Dorćolu u ul. Žorža Klemansoa 19. U ponudi je preko 20 različitih ukusa, od premium voćnih rakija, zanimljivih medovina, do tradicionalnih liker..

Sladak život – festival poslastica i slatkiša

U subotu i nedelju 25. i 26. maja u prostoru Doma omladine Beograda biće održan Festival poslastica i slatkiša SLADAK ŽIVOT. Posetioci Festivala moći će da uživaju u slatkim delikatesima proizvedenim ručno u radionicama malih proizvođača i majstorskih radionica. Na festivalu će biti izloženo više od 200 vrsta čokolade, krupnih i sitnih kolača, torti, slatkih kremova, sladoleda, meda, medenjaka… ukratko – neodoljiv izbor slatkih čarolija, pa i zdravijih slatkiša, bez šećera i s malo kalorija. Svoj štand imaće i bake, penzionerke koje pripremaju autentične domaće kolače. Biće i retkih poslastica po recepturama iz starog Prizrena, kao i jedinstvenih slatkiša iz raznih krajeva Srbije koji inače nisu lako dostupni na tržištu, a po prvi put u Beogradu biće predstavljeni i francuski medenjaci. Za posetioce su pored degustacija organizovane i radionice pravljenja i ukrašavanja medenjaka, a biće predstavljeno i 3-D štampanje na licu mesta unikatnih modli za testa za kolače, biskvite i sl. pre..

Beyond Burger – mnogo više od običnog burgera

Beyond Burger je biljni burger koji je napravljen od proteina graška. Beyond Burger – burger na bazi biljka, tačnije izgrađen od proteina graška. Izolat proteina graška, od koga je ovaj burger napravljen, nudi visokokvalitetnu, visokoproteinsku opciju za sve one koji žele da jedu zdravije, ili koji brinu o životnoj sredini i zaštiti životinja. Jedna od najznačajnijih prednosti stvaranja proizvoda na bazi bilja, koji imaju iste ili više nutritivne odlike kao i meso, jeste i činjenica da se pri njegovoj proizvodnji koristi značajno manji procenat prirodnih resursa. Zabeleženo je čak: 99 posto manje potrošene vode 93 posto manje obradive zemlje emitovano je 90 procenata manje štetnih gasova, koji izazivaju efekat staklene bašte sveukupno se troši 46 odsto manje energije – što ceo proces čini bitno efikasnijim i održivijim u odnosu na proizvodnju mesa od životinja. Biljni Beyond burger Da bismo razumeli šta zapravo znači stvoriti meso iz biljaka, treba da znamo da meso, kao namirnicu, de..

Plutajuće ostrvo – recept za šnenokle

Kod nas su poznate šnenokle, a u Francuskoj se ovaj desert zove “plutajuće ostrvo” Plutajuće ostrvo je desert francuskog porekla, koji se sastoji od snega od belanaca i vanila krema. Smesa za puslice se pravi od belanaca, šećera i ekstrakta vanile, a vanila krem se priprema od žumanaca, vanile i toplog mleka. Ovaj desert ima mnogo imena: u Francuskoj se zove “plutajuće ostrvo”, u Nemačkoj “snežno jaje”, u Mađarskoj “mleko od ptice”, u Poljskoj “supa ni od čega”, Recept za plutajuće ostrvo/Šnenokle Sastojci 4 belanca 135 g šećera 45 g šećera u prahu 1 l mleka vanila šipka za dekoraciju: 3 kašike šećera Priprema Odvojiti belance od žumanca Umutiti belanca dok ne postanu čvrsta, postepeno dodavati kristalni šećer, pa zatim šećer u prahu Stavite pulpu vanile i mahunu u mleko i pustiti da proključa, pa smanjiti temperaturu. Koristeći dve kašike, odvajati oble komade – “ostrva” od umućenih belanaca i staviti da kuva u mleko, okretati strane (mleko ne sme da ključa!) – oko 1 minut..

Savršeno umućena belanca – Sneg za puslice

Sneg za puslice se pravi od samo dva sastojka: umućenog belanca i šećera. Od ove smese se dalje mogu napraviti različiti ukusni deserti i poslastice. Sneg za puslice može da postane kolačić, koji se baš tako zove – puslica, a može da bude i osnova za bogatije kolače kao što je Pavlova. Postoje tri smese za puslice, u svima se koriste jaja i šećer, ali na različite načine: Francuska smesa za puslice je hladno mućena, i najčešće se koristi. Tradicionalno, prvo se umuti kristal šećer, a zatim i šećer u prahu sa belancima, kako bi se dobila što stabilnija i čvršća smesa. Od ove smese se prave recepti kao što su “Plutajuća ostrva“, macaroons itd. Italijanska smesa za puslice: u ovoj verziji se vreli šećerni sirup sipa u belanca i žustro muti i meša dok se smesa ne ohladi. Ovako napravljena smesa je veoma stabilna i pogodna za dekoraciju i preliv kolača. Švajcarska smesa za puslice: Belance se meša sa šećerom u vodenoj kupki zagrejanoj na oko 50 stepeni sve dok smesa ne postane čvrsta. O..

Kokteli sa belim vinom

Osvežavajući kokteli sa belim vinom u kojima se kombinuju voće i vino su veoma popularni, i to ne samo kao aperitivi. Jedan od klasičnih koktela sa belim vinom je “Mai Bowl”, u kojem je vino obogaćeno voćem, pomešano sa prosekom i mineralnom vodom, tako da krajnja mešavina ne sadrži previše alkohola. Ovaj koktel se može napraviti od bilo kojeg voća i bobica; važno je samo da voće ne stoji previše dugo u tečnosti kako ne bi dominiralo ukusima. u Nemačkoj je popularna kombinacija sa dodatkom biljke “lazarkinja” U Španskoj varijanti je to poznata sangria, vino se pomeša sa voćem, voćnim sokom ili čak i žestokim pićem i vodom. u Francuskoj se koktel sa vinom zove Kir i izmenjena kombinacija sa šampanjcem Kir Royal. U koktel se dodaje Creme de cassis, liker napravljen od crna ribizle. Sprizz (ili spritz) – kombinacija Aperola i Prosecca. Belo vino (oko 40%) se meša sa sokom ili mineralnom vodom (oko 30%). Ovoj mešavini se dalje dodaju Aperol, Cinar ili drugi alkohol. kir royal Osnova..

Kroasan – Od Austrije do Francuske

Prva asocijacija na kroasan je Francuska – zemlja koja je proslavila ovo čudo od peciva, a malo ljudi zna da je kroasan nastao u Austriji Kroasan je pecivo austrijskog porekla koje se pravi sa puterom. Kroasan je savršen kada ima mnogo slojeva, a naziv je dobio po svom obliku polumeseca (croissant). Kroasani i druga peciva su napravljena od slojevitog testa sa kvascem. U procesu proizvodnje se na testo nanosi dosta putera, a konstantnim valjanjem i presavijanjem, koje se ponavlja nekoliko puta se na kraju tehnikom koja se zove laminiranje dobija testo za kroasane. Rezultat ovog procesa je slojevito testo, lisnate teksture. Lisnato testo i testo za kroasane je veoma slično (slojevi testa i putera koji se preklapaju) ali nije isto – razlikuju se po broju preklapanja i slojeva koji se dobijaju u procesu. Kipferl (kifla) je predak kroasana, i ovo pecivo je prisutno u Austriji još od 13. veka, u raznim oblicima. Samo rođenje kroasana – to jest, njegovo prilagođavanje od osnovnog oblika k..