Skaradno, bolesno i sektaški. To su tri najčešće asocijacije koje je izložba strip-crteža u “Staroj kapetaniji” u Zemunu izazivala kod većeg dela javnosti.

“Tako se to radi!”, “E neka” i “Svaka čast” su tri najčešće reakcije na huliganski napad kojim su crteži stari nekoliko decenija potpuno uništeni, a umetnici krajnje poniženi. I fizički napadnuti. A prećeno im je i smrću.

To je sve ok za većinu u Srbiji. Ministarstvu kulture i informisanja trebalo je nekoliko dana da, a kako drugačije, nego stane na stranu te većine i osudi izložbu, nazvavši je “skaradnom”, te odbrani huliganski čin. Reklo bi se, slučajno.

Zvanično ohrabrenje huliganima

Ministarstvo jeste osudilo nasilje (više kao opšte mesto u tekstu) ali uz ono čuveno “ALI”. U tekstu saopštenja evidentan je tok misli kojim se promena stava od politički korektnog do onog “huligani su u pravu” dogodila potpuno spontano i krajnje iskreno.

Evo teksta saopštenja:

“Ministarstvo kulture i informisanja osuđuje svaki vid nasilja nad umetničkim slobodama i ugrožavanje fizičkog integriteta autora i posetilaca na kulturnim događajima, ali isto tako smatra da prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti.

Prizori sa iskasapljenim bebama odsečenih udova ili sa sekirama u glavama nedonoščadi, predstavljaju patologiju i devijaciju svesti a ne umetnost u bilo kom njenom obliku. Ma koliko to neko želeo da opovrgava, ovo društvo i dalje ume da razlikuje dobro i zlo u njihovim osnovnim sadržajima i postojaće sve dok to bude umelo.

Napad nije smeo da se desi, ali ni izložba sa onako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena. Ona delom svog takozvanog andergraund sadržaja i pripada „podzemlju“ ljudskog duha, kao što i napadači na nju pripadaju huliganskom podzemlju.

Oštro osuđujemo oba modela ponašanja i pozivamo čitavo društvo da poštuje zakonske norme i opšteprihvaćena moralna načela, kako bi se izbegle sve potencijalne situacije ovog ili sličnog tipa, a od nadležnih organa očekujemo da pronađu i privedu pravdi lica koja su upadom na izložbu i drugim nedopuštenim radnjama ugrozila javni red i mir.”

Kratka istorija cenzure umetnosti u Srbiji

Deluje da je napad huligana na strip-izložbu u Staroj kapetaniji samo deo serije ekstremističkih ispada, koje se u poslednje vreme učestalo dešavaju u Srbiji.

Nešto slično desilo se prošle sedmice kada je Miša Vacić, vođa Srpske desnice, sa nekoliko saradnika pokušao da prekine izložbu o ratnim zločinima u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Do koškanja sa nacionalistima došlo je i prilikom paljenja sveća za Olivera Ivanovića, kada se jedna žena sukobila sa Simom Spasićem, predsednikom Udruženja porodica otetih i ubijenih na Kosmetu. U Beogradu je prošlog vikenda najavljivan i koncert neonacističkih grupa, do koga ipak nije došlo.

Prošle nedelje reditelj Zlatko Paković je dobio veliki broj pretnji i uvreda preko društvenih mreža nakon premijere njegove predstave “Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo”.

Paković i glumci predstave bili su na meti i medija bliskih vlasti, koji su ovaj komad nazvali “antisrpskim pamfletom”.

Pre dve godine, umetnički rad „Over the rainbow“ beogradskog umetnika Milorada Stajčića uklonjen iz izloga Kulturnog centra Srbije u Parizu i to na zahtev Ministarstva, a opet, nakon reakcija dela javnosti.

Ministarstvo je tada dalo jasno osudu – Smatramo da takva vrsta sadržaja nije prikladna za predstavljanje jedne države u svetu.

Ovim je, prema mišljenjima eminentnih umetnika i stručnjaka iz kulture Ministarstvo demonstiralo potpuno nerazumevanje polja savremene umetnosti. Čin cenzure i menjanja postavke izložbe protivno volji kustosa i umetnika predstavlja ultimativno ulaženje u prostor slobode umetničkog koncepta, govorili su tada mnogi.

Samo godinu dana ranije, 2017. godine, u Beogradu se dogodio još jedan incident, zbog kog se Srbija našla u top 10 zemalja u kojima su zabeleženi slučajevi cenzure u umetnosti.

Tada je policija privela umetnike Vladana Jeremića i Uroša Jovanovića, zbog odvojenih performansa u noći otvaranja rekonstruisanog Muzeja savremene umetnosti. Jeremić je priveden zbog performansa koji je bio deo programa “Salona nepotkupljivih”, a podrazumevao je nošenje papirnih maski s likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čiji je lik bio i na uramljenoj slici, koju je Jovanović u odvojenom performansu pokušao da unese u MSUB, ali ga je sprečilo obezbeđenje.

Obojica su posle ispitivanja u policiji pušteni.

Odlukom čelnika nadležnih institucija, na beogradskim izložbama potpuno su ukidani delovi postavki. Tako je Ivona Jeftić, dok je direktovala Beogradskim kulturnim centrom, sopstvenom odlukom uklonila deo izložbe fotografija „Dirty Season“, beogradskog foto-kolektiva Kamerades.

Podsećamo da je i onda, kao i danas, deo stručne i umetničke javnosti upozoravao na cenzuru koju vrši Ministarstvo kulture u oblasti umetnosti, ali da to, kao što možemo videti nije imalo nikakvog uticaja na zvanične stavove i osude Ministrstva.

Samo jedna od reakcija na ovakav odnos države prema savremenoj umetnosti bilo je i saopštenje asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije:

– Nemoguće je ignorisati činjenicu da se Ministarstvo kulture i informisanja zgražava i cenzuriše savremenu umetnost, a u potpunosti ignoriše sve snažnije pritiske različitih instanci vlasti na nezavisne medije, ignoriše govor mržnje i ratno huškanje koje tabloidi svakodnevno proizvode – deo je saopštenja izdatog još 2018. godine.

Slučajeva cenzure umetnosti i umetnika je bilo mnogo, posebno u pozorišnom i filmskom svetu, gde se rediteljima i glumcima, koji su javno iskazivali stav suprotan režimu, zabranjivalo dalje delovanje, učestvovanje na projektima, održavanje predstava…

Osude upada huligana na izložbu stripova u Zemunu

Iako su brojni pojedinci, umetnici i nezavisne organizacije osudile huliganski napad na izložbu strip-crteža u Zemunu, to nije omelo Ministarstvo da bude pažljivije u svojoj oceni incidenta.

Evo šta je o huliganskom napadu rekla stručna javnost.

– Imam samo da kažem da je humor ovom režimu najozbiljniji neprijatelj. Nisu moje karikature bile izložene tamo, ali ja imam takvo iskustvo. Meni je na nekoliko mesta zabranjena izložba, ali još uvek nisu počeli da pucaju, samo bacaju suzavac, ne znam kako će to da se završi – kazao je je jedan od najistaknutijih srpskih karikaturista Predrag Koraksić Koraks.

– To je još jedan od signala ozbiljnog oboljenja ovog društva. Opomene dobijamo učestalo, gotovo svakodnevno. Verujem da nema potrebe posebno elaborirati šta znači kada se spaljuju knjige ili razvaljuju izložbe. Za to postoji samo jedna reč: fašizam – rekao je za portal Nova karikaturista Dušan Petričić.

– Očigledno je da se uvrede, napadi i pretnje na novinare, aktiviste i umetnike sa društvenih mreža sve češće prelivaju u javni prostor. Postalo je jasno da je put od verbalnih pretnji do fizičkog nasilja i ugrožavanja života onih koji imaju drugačije mišljenje – kratak. Dok se vandalski napadi beleže širom Srbije, policija i nadležne institutucije ne reaguju ni efikasno ni pravovremeno kako bi zaštititli građane, njihovu imovinu i pravo na slobodu misli i izražavanja – navodi se u saopštenju društva “Koraci” koje je potpisao predsednik Upravnog odbora Marko Oljača.

Asocijacija Nezavisne kulturne scene Srbije najoštrije je osudila napade na galeriju Stara Kapetanija i uništavanje izložbe strip grupe Momci, kao i medijski linč povodom predstave Zlatka Pakovića, te nasilno ometanje izložbe „Kapija – i kad boli, istina je lijek” u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

– U samo nekoliko dana svedoci smo drastičnih fizičkih napada, pretnji, nipodaštavanja, uništavanja i klevetanja kritičkog umetničkog rada i stvaralaštva u Beogradu – upozorila je Asocijacija.

– Taj žanr možda nije po ukusu svih građana, ali to nije i ne sme biti opravdanje za njihovo uništavanje. Vreme kada su stvarana ta dela se ne razlikuje mnogo od vremena u kojem su uništena – saopštio je NUNS povodom incidenta u Staroj kapetaniji.

– Posebno zabrinjava informacija da su organizatori izložbe i autori prijavili policiji pretnje koje su dobijali prethodnih dana preko društvenih mreža, ali im bezbednost nije osigurana – dodaje se u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Da li naše Ministarstvo kulture smatra skaradnim i ova Gojina, Rubensova, Karuzova dela?

Šta bi bilo da su huligani nekada davno uništili ova Gojina, Rubensova, Karuzova dela? Da li naše Ministarstvo i ovo smatra skaradnim?

Vilijam Blejk i njegova prikaz surovosti bele rase prema crnoj.

Vilijam Blejk
Živ crnac obešen o rebra na vešala

Ovo je delo Santijaga Karuza, velikog argentinskog slikara.

Santijago Karuzo
Lutka za sestričinu

Francisko Goja sa slikom “Saturn proždire svog sina”

Francisko Goja
Saturn proždire svog sina

Théodore Géricault u svom delu “Studija o glavama izmučenih žrtava”. Koristio je prave delove tela kao modele. Dakle, imao je ispred sebe ove odsečene glave.

Théodore Géricault
Studija o glavama izmučenih žrtava

Piter Pol Rubens, slavni flamanski slikar naslikao je sliku po istoj temi kao što je Gojina (iznad). Naziv ovog dela je “Saturn proždire svog sina”

Piter Pol Rubens
Satrun proždire svog sina

Jesu li i sad “skaradna” dela strip-autora uništena u Zemunu?

Matija Bećković: Desanku su izbacili oni za koje niste čuli, jer kultura nije u trendu

The post Kako je Ministarstvo kulture slučajno otkrilo da su im draži huligani nego umetnici appeared first on Luftika.

Original Article