О језику

На овом свијету, као што и сами знамо, постоји много граница и препрека са којима се човјек сусреће. Не само физички територијалних граница, него и оних на које већ наилазимо при самом рођењу. Човјеков живот испуњен је сталним препрекама, а као бебе већ слушамо силне звукове који нас окружују и помало крећемо да усвајамо тај страни код, који све више почињемо да дешифрујемо. Покушавамо да пронађемо начин да превазиђемо ту, за нас велику, а за свијет малу препреку. Матерњи језик се дефинише као први језик којем је дијете окружено од рођења. Има кључни значај у културолошком, социјалном и интелектуалном развитку једне особе. Тим језиком се служимо како бисмо схватили свијет који нас окружује, али исто тако како бисмо пробали да изразимо јединственост свога бића.

Матерњи језик представља темељ једне особе, а темељи су, како и сви знамо, јако важни. На њима се касније гради једна цијела кућа наше личности преплетена са многим изазовима свакодневнице. Језик се показао да је једна од најмоћнијих граница, а кроз историју имали смо прилику да видимо како је тај исти језик у стању да руши и гради, да спаја и раздваја и да покреће највеће силе свијета. Међутим, моћ језика не огледа се само у томе што је често највећа баријера за свијет који нас окружује. Он је наиме, често и највећа баријера за нас саме, наше постојање и наше биће. Матерњи језик, баш зато, као темељ нашег бића има велику улогу у формирању нашег идентитета. Чини ми се да остаје и дио тог идентитета све док не напустимо овај свијет.

Вук Стефановић Караџић је најбоље описао улогу матерњег језика:

,,Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и поштујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међусобно разумијевати и умно сједињавати, не прелива се у други, не пропада.“

Када једна млада особа одлучи да се отисне у свијет, одсели од свега што јој је познато и драго и покуша да своју срећу потражи негде друго, она наилази на многе препреке које ће бити од посебног значаја за ткање личности и идентитета те младе особе. Зато је тај темељ матерњег језика од великог значаја. На основу њега ми отварамо нове путеве за учење нових језика, за нове начине изражавања и сталном жељом за напретком. Рекла бих да је један од највећих изазова младих људи који се одметну у свијет та могућност амбиваленције. Да волиш своје, не заборавиш ко си, одакле си и који је твој матерњи језик, а да се опет прилагођаваш ономе гдје си дошао, ма како год то страно било.

Како се мијењамо ми, тако се мијења и језик, али се не смије заборавити да је он наш темељ. Мора се стално његовати и што је најбитније, вољети. Никада ниједан други језик неће имати ту изражајну моћ код једне особе као матерњи језик, ма колико год језика других да научимо. Само на њему моћи ћемо увијек, у било које доба дана, на било какав начин да у потпуности изразимо своје биће.

Не дозволимо да нас језик раздваја. Напротив, нека буде оружје које нас спаја. Нека буде вјечити темељ на којем ћемо заједно даље градити и мијењати свијет.

За ОССИ – Беч пише
Књигоцрвић


Књигоцрвић


OSSAAW

„Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.”

Чланак Књигоцрвић пише за вас: О језику се појављује прво на Осси Беч.

Original Article