Ухвати зеца

Волим књиге у којима се ради о трагању за идентитетом. Волим их јер и сама трагам за истим, покушавам да схватим и сагледам све могуће стране. То је често немогуће, заправо мислим да и уопште није могуће. Да ли идентитет може да се ухвати и како се заправо идентитет једног појединца уопште дефинише? Ово су само нека од питања која се прожимају у роману Ухвати зеца од Лане Басташић. Лана је лијепо успјела да упакује трагање за идентитетом и дефинисање оног ЈА на основу породице, родитеља, земље у којој си рођен, матерњег језика, религије, националности. Зец који представља то трагање, често је неухватљив, чучи тамо гђе га најмање очекујемо, а све што више трагамо за њим, све нам више измиче. Како разумијети Балкан у потпуности, ако се он само изнутра посматра. Мора се одмакнути, удахнути и сагледати. Ово је роман који је 2020. године добио Награду Европске уније за књижевност, а ушао је и у ужи круг за НИН-ову награду. И није безвезе вјерујте ми.

Жеља нараторке о схватању себе

Текст је настао из жеље нараторке да схвати сама себе, да се врати у своју земљу, потражи свој језик, који је одавно негђе закопан и да преузме мало људске контроле која јој је остала у животу. При том повратку, враћа се и пријатељству. Једном од оних тешких, што те увијек вуку ка доле, а опет оних који ти кроз ситнице дају крила. Све што нараторка Сара није, јесте управо њена пријатељица Лејла. Због једне поруке Лејле, Сара долази у Босну и Херцеговину, и њих двије крећу у потрагу за Армином, Лејлиним братом који је нестао у рату, а који је уједно и Сарина прва љубав. Сара се у Босну и Херцеговону, из које је побјегла, враћа након више од деценије, а читаоци добијају увид у карактере два главна лика Сару и Лејлу које представљају невјероватне супротности. Док је Сара са једне стране разумнија, инфериорнија, повученија, Лејла је луцидна, пуна самопоуздања и јаким ставом, која увијек добије оно што жели. Према томе, тема романа није само пријатељство, него је много шира. Креће се од појединца, а завршава се на крвавом Балкану. Управо Армин је особа која је све те године спајала ове двије дјевојке, одосно нада да ће га пронаћи и да ће једног дана угледати његов лик.

“Била је то прва година нашег пријатељства, само што тада нисмо тако размишљале. Нико не размишља тако када неке приче почињу. Не можеш да знаш да је то прво поглавље. У том тренутку то је све вријеме и сва прича, нема ништа прије нити послије.”

Комплексна цјелина, проткана јаким симболима и метафорама

Видјела сам да ову књигу много пореде са другим писцима. Некако мислим да се не може на основу мотива пријатељства и главних женских ликова у књизи, тек тако једноставно поредити књига дјетета Балкана, рата, мржње, несвхатања, сврставања, одласка са било каквом тематиком овог свијета. Жао ми је. Не може. Не може јер је свако подручје за себе комплексно. Сваки човјек носи своје ране, а када књигу проучавамо, требамо да је проучавамо као једну комплексну цјелину. Зато свести ову књигу само на поређење са другим писцима било би велика штета. Ланин роман је много комплекснија цјелина, проткана јаким симболима, метафорама, а види се да се иза ауторке крије велико знање о свијету књижевности. Јак почетак, који одмах привлачи читаоце. Интертекст иза којег се крију великани свјетске књижевности као Џојс и Набоков, али и сам Луис Керол. Ауторка нас често враћа у сјећања из дјетињства приближавајаћи нам на тај начин дешавања која су увелико утицала на њену и Лејлину личност. Постоје разлози зашто смо такви какви јесмо када одрастемо.

Изненађена сам позитивно умијећем и стилом писања ауторке која нам оставља отворено питање, како ухватити зеца?

За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!


Књигоцрвић


OSSAAW

„Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.”

Чланак Књигоцрвић препоручује: ,,Ухвати зеца”, Лана Басташић се појављује прво на Осси Беч.

Original Article