Ša bi bilo da sam se sa petogodišnjom ćerkom 24. avgusta zatekla u Jevrejskoj ulici u Novom Sadu, ispred menjačnice gde je 30-godišnji Ivan Kontić brutalno tukao 28-godišnjeg mladića sve dok se mladić nije onesvestio, a zatim mu je zverski slomio jednu pa drugu ruku – naočigled drugih radnika Maxbet kladionice koji su se vrzmali opušteno kao da Kontić u najmanju ruku gazi mrave.

Mislim da u skorije vreme nisam pogledala nešto monstruoznije i bezdušnije.

Kolika pička i istovremeno čudovište moraš da budeš da bi lomio ruke nekome ko ne može da se odbrani? Ko ne može da ti vrati? Da te odgurne? Da se zaštiti rukama? Da vrišti glasno da bi možda neko…. Možda neko prišao. Kao silovanje drogirane žene.

Koliko besa je zgomilano u ovog nasilnika za kojim, koliko sam razumela, policija još uvek traga, a to navodno traje jer je za ovo saznala tek kada je snimak procureo u javnost, tačnije kada je opozicioni političar Miroslav Parović odlučio da ga objavi… Hej, pa oni kasne skoro 19 dana od momenta kada se ovo zverstvo dogodilo, tako da je Ivan Kontić, inače direktor firme koja drži Maxbet kladionice mogao opušteno da pređe granicu… negde, na bezbedno.

Povezuje se politika, Andrej Vučić, policija, traljavo se traga, jasno, koga više ovde boli kurac za informacije o toj sprezi, sve je njihovo.

Iz susednih lokala zvižde u vazduh, kao nemamo mi pojma da se ovde bilo šta dogodilo.

Pa, sunce ti, to znači da neko može opušteno da ti zavrne vrat na sred pločnika i nikom ništa. Posebno “ništa” osumnjičenom i posebno ako je u nekoj sprezi sa političarima.

Ej, šta se tamo dešava, vidiš da neko nekom lomi ruke?

Okreni glavu, ne tiče nas se. Vidiš da su svi okrenuli glavu.

I hop. Počinje. Okretanje glave od svega što nas se ne tiče i onda vremenom u tom okretanju glave koje se dodatno zategne litrom ulja, kilogramom nekog vijetnamskog pirinča, slatkorečivim prenosima na TV-u, nikad većom brigom za penzionere, ućutkivanjem policije, medija, ili podmićivanjima, pomeranjem fokusa sa stvarnih problema… dobijemo sliku Srbije u kojoj jedan čovek zverski lomi drugog čoveka ispred kladionice, naočigled prisutnih. I dobijemo policiju koja sazna za to 19 dana kasnije kad snimak krene na mrežama. I sad od nas zgroženih i preplašenih građana kao traže bilo kakve informacije.

Ma, mrš.

Kažu, preseli se u grad.

Kažu, učlani se u partiju.

Kažu, primiri se, nemoj da te neko uzme na zub.

Kažu, ne tiče te se.

Kažu, demokratsko slobodno društvo.

Kažu, policija brine o svojim građanima, za svaki slučaj stavite tri reze na vrata, oštar nož kraj sebe, suzavac.

Kažu, okreni glavu… Ili sedi kod kuće i ostavljaj svoje mišljenje u komentarima pod vest, bar nešto, eto ti privida da menjaš stvari, da si revolucionar.

Ili još bolje, gledaj Zadrugu, eno se ona Matora ljubi jezikom u usta sa nekom Monikom, zapanji se, eno ga novi korona presek, uplaši se, otkuvaj detetu prvaku masku sutra za školu dok se u Akva parkovima guraju u bazenima, guglaj o štetnosti maske na licu, gledaj Vučića kako vrti Trampovo penkalo i kurči se dok tamo neki recimo Jovo, gradonačelnik, ucenjuje mladu službenicu “oš dati ili otkaz”…

Ova država uspela je da nam makne fokus. Blagosilja rijaliti da narod ima čim da se zamajava dok predsednikov brat preuzima pola firmi po Srbiji ili sam predsednik poklanja najplodniju zemlju u blizini Zrenjanina Kinezima da grade fabrike za proizvodnju guma koja je u Kini zabranjena, jer što bi trovali svoj narod. Ili neka zver lomi ruke onesvešćenom mladiću dok nadležni za ceo slučaj čačkaju nos. Dovoljno duboko da Kontić ima vremena da zbriše.

Uskoro će i deca, a već su počela, da se ovako obračunavaju po wc-ima škola. Da se lome, zapišavaju, maltretiraju, snimaju naočigled drugih, a direktori će saznati za to tek kad procuri snimak, roditelji će pravdati “nasilnika”, Ko? On? Nema šanse?

U rupi smo, dubokoj, tamnoj, vlažnoj, sve više slepi ko krtice, ljigavi ko gliste, dosta njih je sluzavo ko puževi da se lakše uvuku u otvore onih koji su rupu prokopali i koji su na površini.

I zaista ne znam kako ova “stvar” može da se reši jer mi liči da će nam uskoro vlast polomiti obe ruke, dok se samo još temeljnije onesvestimo od njihovih udaraca.

Odbačena maca je test ljudskosti – ko od nje okrene glavu, okrenuće je i od ljudske muke

The post Kolika pi*ka moraš da budeš da bi lomio ruke nekome ko ne može da se odbrani appeared first on Luftika.

Original Article