Vakcina
Reuters

Institut za javno zdravlje „Batut” objavio je 13. januara tabelu o tri faze imunizacije koje će se sprovoditi u skladu sa dostupnošću vakcina.

Najpre su zdravstveni radnici i starije osobe, a zatim slede ostali, sve u zavisnosti od toga koliko će država nabaviti vakcina i koliki je odziv.

„To je preslikano ono što Svetska zdravstvena organizacija preporučuje, što je potpuno normalan raspored prioriteta.

„Ako nešto bude ostalo neutrošeno odmah će sledeći prioritet biti imunizovan”, kaže za BBC na srpskom Dušan Popadić, profesor imunologije sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Šta piše u tabeli „Batuta”?

Đerlek na vakcinaciji
Fonet
Državni sekretar Mirsad Đerlek na vakcinaciji

Navedeno je ko ima mogućnost da se vakciniše u kojoj etapi, a detaljnije možete videti ovde.

U 1a fazi su zdravstveni radnici u kovid ambulantama i bolnicama i zaposleni u domovima za stare i ustanovama socijalne zaštite.

Sledi takozvana 1b faza koja obuhvata starije uzrasne grupe – starije od 65 godina u domovima za stare i ljude starije od 75 godina u opštem stanovništvui, kao i oni starosti između 65 i 74 godine sa višestrukim faktorima rizika.

Time bi bilo obuhvaćeno 10 odsto stanovništva.

Drugi na listi je sledećih 10 procenata stanovništva.

Među njima su mlađe osobe sa drugim bolestima ili zdravstvenim stanjem koje predstavlja visok rizik od nastanka teškog oblika bolesti ili smrti, kao i zaposleni u lokalnim samoupravama, policiji, pravosuđu, komunalnim i javnim preduzećima, fakultetima, srednjim školama i predškolskim ustanovama.

Faza tri obuhvata zaposlene u osnovnim školama, one koji rade u sektoru snabdevanja hranom, gorivom, bankama, fabrikama, rudnicima, kao i migrante, beskućnike, ljude koji žive u nehigijenskim uslovima i zatvorenike starije od 50 godina.

Faza tri bi mogla da obuhvati do 30 odsto stanovništva.

Pogledajte video: Kako se osećaju lekari u Srbiji koji su primili vakcinu

Imunizacija protiv korona virusa u Srbiji, počela je 24. decembra 2020.
The British Broadcasting Corporation

Vakcinacija ljudi koji su preležali Kovid-19, može se sprovesti najranije mesec dana posle kliničkog izlečenja ili od pozitivnog rezultata PCR testa kod asimptomaskih osoba, navodi se u podrobnijem objašnjenju.

„Kada bismo sad imali dva miliona doza na raspolaganju onda bi se simultano radile sve tri faze.

„Dok ne stignu mora da se radi po prioritetima”, navodi profesor Medicinskog fakulteta Dušan Popadić.

Dodaje da su ovo logični prioriteti kakvi se primenjuju i u zemljama Zapadne Evrope.

U tabelama postoje procene koliko će se procenata ljudi po grupama prihvatiti vakcinaciju – kod zdravstenih radnika očekuje se 80 odsto, ali u državnoj upravi tek 10 odsto.

„Generalno je namera i želja da se vakcinišu svi, ali, nažalost, to nije realno, zato se daju te procene.

„Ako imamo pameti i ljudskosti nadam se da će da se vakciniše više od toga”, dodaje Popadić.

Gde će biti moguće primiti vakcinu?

U domovima zdravlja, domovima za stara lica, što su prva mesta prema prioritetima, ali će biti formirani i posebni punktovi, rekla je direktorka Insituta „Batut” Verica Jovanović.

U državi ima 158 domova zdravlja sa više od 950 vakcinalnih punktova.

Svaki veliki grad imaće mogućnost da ima jedan ili više vakcinalnih punktova, da se ne bi stvarale gužve, rekla je ona za RTS.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je planirano 18 punktova za vakcinaciju, a jedan će biti u hali 5 Beogradskog sajma.

U svakoj smeni će biti 30 medicinskih sestara i troje lekara, rekao je Radojičić za plan vakcinisanja u hali sajma.

Kada primite prvu dozu, za drugu dozu se nećete prijavljivati, već će biti napravljeni odgovarajući kalendari.

Jednom kada neko uđe u proces, imaće svoj termin da za 21 dan dođe na isto mesto da bi primio drugu dozu.

Šta kažu zvaničnici?

„Treba imati na umu da niko ko se prijavio neće ostati bez vakcine”, rekao je za list Politika Mirsad Đerlek, koji je na čelu Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju protiv Kovida 19.

Ipak, Đerlek napominje da brzina prijavljivanja za imunizaciju putem sajta na koji se od ponedeljka, 11. januara registrovalo više od 110.000 ljudi ne znači da će oni preko reda stići na vakcinaciju.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da se planira nabavka osam miliona vakcina, što znači da će moći da se vakciniše četiri miliona ljudi, dodao je.

„To je mnogo više od našeg prvobitnog plana da vakcinišemo polovinu stanovništva” istakao je Đerlek.

Koliko mladi i zdravi treba da čekaju?

Na pitanje kada će mladi i zdravi ljudi od kojih su se neki već prijavili preko e-Uprave doći na red Đerlek je odgovorio da to može biti za nekoliko meseci.

Pogledajte video: Kako vakcine rade

Kako vakcine funkcionišu
The British Broadcasting Corporation

„Ako dobijemo doze koje smo dogovorili i ako isporuka ide kako treba, planiramo da kompletnu vakcinaciju obavimo do kraja maja ili polovine juna.

„Tako da mlađi neće čekati godinu dana ili stići na red 2022. godine, već u najgorem slučaju mogu da stignu na red početkom maja”, istakao je Đerlek.

Šta ne znamo?

Iako zvaničnici svakog dana pozivaju ljude da se vakcinišu i redovno dopunjuju pravilnik o imunizaciji i dalje postoje nepoznanice.

„Nije jasno kako će da nadležni da ispitaju potrebe koliko vakcina je potrebno i koliko je ljudi zainteresovano.

„To još nije problem jer vlada nestašica, ali kad ih bude dovoljno na tržištu važno je da se ne ponovi situacija od pre 10 godina sa svinjskim gripom, kada je veliki broj nabavljenih vakcina ostao neiskorišćen”, kaže za BBC Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

Ova organizacija je 8. januara premijerki Srbije Ani Brnabić uputila pismo u kom se, između ostalog, traži da Vlada sa podataka o nabavkama lekova, testova, medicinskih sredstava, zaštitne lične opreme i drugih sredstava za lečenje tokom pandemije skine oznaku „strogo poverljivo”.

Jedan od takvih podataka su cene vakcina.

BBC je objavio da je cena jedne doze Oksford vakcine oko 3,5 evra dok je Fajzerova približno 16, a vakcine kompanije Moderna 28 evra.

vakcine
BBC

Imunolog Dušan Popadić navodi da „koliko god da koštaju, to je daleko jeftinije nego dan lečenja pacijenta u bolnici ili još više u jedinicama intenzivne nege”.

Na tu računicu treba dodati da pacijenti u bolnici provedu nedelju ili više dana na lečenju, a tu je i gubitak koji se pravi jer ti ljudi ne rade.

Trenutno je u bolnicama u Srbiji 5.500 pacijenata obolelih od Kovida.

„Ušteda koja se dobija vakcinacijom je nemerljiva”, dodaje.

Kada je sedamdesetih godina bila epidemija Variole vere bivša Jugoslavija je za tri nedelje vakcinisala skoro 18 miliona ljudi, ali su te vakcine bile dostupne.

Za takozvani svinjski grip je, kaže, bilo drugačije, jer je postojala negativna kampanja protiv imunizacije.

„Ne bih bio u koži tih koji nabavljaju sad vakcine, sve koje su stigle su kupljene na tržištu, još nije stigla nijedna iz Kovaks programa”, zaključuje Popadić.

Kovaks, globalna inicijativa čiji je cilj da sve zemlje članice, njih trenutno 189, ravnomerno u istom trenutku dobiju vakcine, kako ne bi samo bogate zemlje to mogle sebi da priušte.

korona virus
BBC
Banner
BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

The post Korona virus i Srbija: Operativni plan vakcinacije i šta znamo dosad appeared first on Luftika.

Original Article