– I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove. A pred veče pristupiše mu učenici njegovi govoreći: Ovdje je pusto mjesto, a već je dockan; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane. A Isus im reče: Nema potrebe da idu; podajte im vi neka jedu", pripoveda Matej u Jevanđelju. Učenici su odgovorili Hristu: „A oni mu rekoše: Nemamo ovdje do samo pet hljebova i dvije ribe". Blagoslovivši hranu, Hrist ju je podelio na nekoliko delova i dao je apostolima.

Grad čudesa

– I jedoše svi i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih. A onih što su jeli bješe ljudi oko pet hiljada, osim žena i djece – tako opisuje čudo Matej.

To je jedna od najpoznatijih scena Novog Zaveta. O drugom neobičnom slučaju se govori u Jevanđelju po Marku. Isusu dovode dvojicu slepih ljudi, koji mole za isceljenje. Spasitelj ide sa njima na mesto na kome nema mnogo ljudi.

Postoji mnogo čudesa, koje je Hristos napravio i sva su se dogodila u Vitsaidi Galilejskoj. Paradoks je da ništa nije ostalo od gradova u kojima je narod slušao propovedanja Hrista. Kapernauma, Magdala i druga mesta na obalama jezera Kineret su sada ruševine. Dok su Nazaret ili Jerusalim, čiji su stanovnici tražili Hristovo raspeće, procvetali.

Dva naselja

Ova činjenica inspirisala je istraživače da u drugoj polovini 20. veka počnu potragu za prvim hrišćanskim gradovima u Galileji, kako bi saznali zašto je baš u njima Hrist propovedao. Vitsaidu su tražili 32 godine, a krenuli su od grada Kapernauma. Tamo su 1968. godine pronašli ostatke vizantijskog hrama iz V veka, na čijem podu su bile dve ribe napravljene od mozaika. Ispod hrama su pronašli temelje objekta iz Hristovog vremena. Ispostavilo se da je kuća pripadala apostolu Petru.

Kapernaum se nalazi na severozapadu Galileje, u reonu Golanske visoravni. Ova teritorija je već decenijama predmet spora Izraela i Sirije. Zato naučnici nisu dugo mogli da pristupe ovoj teritoriji. Sredinom 70-ih godina 20. veka su uspeli i došli su do senzacionalnog otkrića da su postojale dve Vitsaide. Pitanje je u kojoj od njih je Isus Hristos činio čuda.

Hrist za nevernike

– Pored Jevanđelja, Vitsaida je poznata i iz antičkih dela, pre svega iz dela rimskog istoričara jevrejskog porekla Josifa Flavije, koji je živeo u prvom veku. On je pisao da se nedaleko od ušća reke Jordan nalazi taj grad", rekao je novinarima izraelski arheolog Mordehaj Aviam. U Vitsaidi su pronađeni ostaci antičkog kupatila i dva novčića sa likom imperatora Nerona.

Pixabay

– To nam govori da je ovde bila razvijena gradska kultura. Flavije je spomenuo da je Vitsaida u prvom veku imala status grada – kaže Aviam.

Naučnici su zaključili da Isus Hrist nije držao propovedi samo ribarima, da je bio obrazovan i da je odlično znao grčko-rimsku kulturu, kada je činio tolika čuda u antičkom gradu. Prema naučnicima, jedino se tako može objasniti činjenica da su u ranohrišćanskoj zajednici dozvolili da propovedaju i neznabošcima. Poznato je da su oko 50. godine naše ere apostoli raspravljali o tome da li je potrebno poštovati jevrejske zakone i u novu religiju prevoditi ljude koji nisu Jevreji.

Hrist za Jevreje

– U Jevanđelju Hristos govori: 'Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva' (Po Mateju 15:24). Odnosno, on je došao pre svega kod Jevreja. Iz Svetog pisma je poznato da, kada se Hristu obratila sirofeničanska žena da moli za izlečenje svoje ćerke, Hrist je rekao: 'Nije dobro uzeti hljeb od djece i baciti psima' (Po Mateju 15:26). Ovo ne omalovažava neznabošce – On je iskušavao ženinu veru.

Nigde ne možemo da primetimo da je Isus govorio na grčkom, ali to ne umanjuje činjenicu da je Hrist došao da spasi sve: „Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha", zapoveda Hrist učenicima (Po Mateju 28:19)", navodi profesor Moskovske bogoslovske akademije, Mihail Skobeljev.

Ovu verziju je potvrdila i grupa naučnika sa Univerziteta u Nebraski, koja je pronašla ruševine naselja nedaleko od izraelskog sela Et-Tel. Selo je bilo veliko i imalo je nekoliko sinagoga. Naučnici su ubeđeni da je to Vitsaida, jer su stanovnici bili Jevreji koji su se bavili ribarstvom.

Ali ribarsko naselje pronađeno je na čak dva kilometra od obale jezera Kineret (njegovi drugi nazivi su Tiberijadsko jezero i Galilejsko jezero). Profesor Aviam to objašnjava činjenicom da je Galileja seizmički aktivna oblast. Tokom dva milenijuma obala jezera se nekoliko puta menjala. Isto se, inače, dogodilo sa koritom Jordana.

Velika zagonetka

Arheolozi su samo započeli istraživanje grada. Nadaju se da će saznati detalje o njegovom životu i pronaći odgovor na pitanje koje mnoge muči: Zašto se Vitsaida tako često spominje u Svetom pismu u odnosu na druge gradove u kojima je Hrist propovedao?

Prema rečima Skobeljeva, u Jevanđelju čak ima i objašnjenje: Gospod je učinio mnoga čuda „ni u sami svet ne bi mogle stati napisane knjige" (Po Jovanu 21:25). Moguće je da će pronalaženjem Vitsaide početi potraga i za manje poznatim naseljima iz Biblije. U svakom slučaju, naučnici su sigurni, da je Isus Hrist upravo ovde počeo svoje propovedanje

Pratite nas na društvenim mrežama




Original Article