Da je zbog korone sezona u Crnoj Gori propala jasno je kao dan. Još jasnije je bilo da će mnogi radnici u ugostiteljstvu ostati bez posla, da će privredni pad biti u debelom minusu, i da će komšijama, baš kao i mnogim drugim zemljama oslonjenim na turizam, biti potrebno vreme za oporavak.

Najviše stradali sektori usluge, smeštaja i hrane

Najnovije brojke još su, međutim, sumornije od očekivanja. Samo u julu broj zaposlenih u Crnoj Gori smanjen je za 4.008.

Uprava za statistiku (MONSTAT) objavila je i da je u odnosu na jul iz prošle godine broj zapooslenih pao za više od 41.000, prenosi Blic.

U mesečnom pregledu vidi se da su sva negativna kretanja s proleća nastavljena i u julu, mesecu koji bi ovoj zemlji trebalo zapravo da donese najviše benefita.

Ono što brine analitičare jeste što se očekuje da podaci za avgust budu još lošiji.

Najviše su stradali sektori usluga, smeštaja i ishrane gde je broj zaposlenih smanjen za 12,254 lica. U trgovini je broj zaposlenih smanjen za 7.785 lica, a u administrativnim i pomoćnim uslugama otkaz je dobilo 6.462 osoba.

– Moglo bi se reći da ovi podaci pokazuju dubinu krize u ovoj zemlji, kao i to da je uticaj virusa zaista najveći na zemlje koje imaju razvijen turistički sektor. Možda najpre zbog zabrane ulaska stanovnicima Srbije i Rusije u Crnu Goru tokom leta. Tako imamo najveći relativan pad broja zaposlenih, prometa u maloprodaji, industrijske proizvodnje… – objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković posmatrajući ekonomska kretanja u ovoj zemlji u julu, a u odnosu na proseke u EU.

Budva na najvećem udaru

Ako bi se posmatralo po opštinama, najveći pad upravo se vidi u najpopularnijim turističkim centrima – Budvi, Herceg Novom, Tivtu, Žabljaku…

Tako je u Budvi došlo do pada broja zaposlenih od čak 35,2 odsto, Herceg Novom i Tivtu po 29 odsto, Žabljaku 25 odsto, dok je jedina opština sa međugodišnjim rastom broja zaposlenih bila Plav.

Pri smanjenju broja zaposlenih, smanjen je i fond zarada. Najveće smanjenje fonda zarada imali su Budva od 34,8 odsto, Tivat od 31,3 odsto i Herceg Novi od 29,1 odsto.

Smanjen broj turista uticao i na maloprodaju

Smanjen je i broj turista za 84,2 odsto, što je smanjilo i maloprodaju.

Domaćih turista u tom periodu bilo je 176 hiljada, što je ako se posmatraju prošlogodišnji podaci pad od 35,2 odsto, a stranih 213 hiljada što je pad od neverovatnih 90,3 odsto.

Dok je promet za sedam meseci smanjen za 13,5 odsto (sa 817 na 706 miliona evra), on je u julu smanjen gotovo za trećinu (sa 152,5 na 103,1 miliona evra).

U odnosu na jul prošle godine i depoziti stanovništva su smanjeni i to čak za 18 miliona evra.

BDP u minusu za osam odsto

I Bečki insitut je ranije procenio da će manjak ekonomskih aktivnosti u Crnoj Gori dovesti do manje investicija i nižeg izvoza, kao i smanjenja lične potrošnje tokom ove godine.

Sve će to , kako naveli, uticati na plan države da smanji dug u 2020. Prvenstveno zbog značajnog pada turističke industrije, koja je dominantna, privreda u Crnoj Gori mogla bi da padne oko osam odsto ove godine, dok se za 2021. predviđa rast BDP-a od pet procenata.

Daleko vam lepa kuća: Zašto me Crna Gora više nikada neće videti?

The post SEZONA IZ PAKLA U CRNOJ GORI: Bez posla ostalo više od 40.000 ljudi, najveći udar pretrpeo grad na moru appeared first on Luftika.

Original Article