Ekološki front Novi Sad obratio se pre nedelju dana Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode (PZZP) molbom za sastanak na kojem bi se otklonile nedoumice u vezi sa uslovima koje je propisala ova institucija. za postavljanje klizališta u Spomeniku prirode “Dunavski park”.

PZZP je 2016. godine po prvi put izdao rešenje kojim dozvoljava i definiše uslove postavljanja klizališta UG “Ledena šuma”, tačnije “Kvart medija” u tom trenutku (u međuvremenu je došlo do promene imena i odgovornih lica u organizaciji, ali je adresa udruženja ista, kao i manifestacija). Nažalost, iako je traženo aktuelno Rešenje za 2019. do zaključenja ovog saopštenja nismo ga dobili, ali pretpostavljamo da se ne razlikuje mnogo od Rešenja izdatog 2016. te se u daljoj analizi na njega i oslanjamo (Rešenje PZZP broj 03-2466/4 od 03.11.2016).

Rešenje o uslovima zaštite prirode se odnosi na mere zaštite prirode izrečene organizatoru, koje po mišljenju Ekološkog fronta Novi Sad ne odgovaraju stanju na terenu, dok su pojedine mere zaštite u potpunosti izostale.

Postavljena LED rasveta je takoreći zarobila drveće I žbunje u Dunavskom parku, iako tačka Rešenja pod rednim brojem 12 izričito zabranjuje kačenje elektroinstalacije po drveću, dok tačka 15 propisuje da rasveta treba da bude u službi funkcije. Ova rasveta je isključivo estetska i u službi scenografije. Takođe, povezana je na gradsku rasvetu, pa možemo pretpostaviti da račun za ovaj deo scenografije plaća Grad tj. građani Novog Sada.

Upadljivo izostaje zaštita travnjaka, koja je Uredbom Vlade Republike Srbije o zaštiti Spomenika prirode “Dunavski park” propisana i taksativo navedena. Naše pitanje za Zavod je kako je došlo do takvog previda, posebno imajući u vidu da se led stvara iz zatvorenog sistema u kojem je hemikalija? Uredbom je takođe izričito zabranjeno korišćenje hemijskih sredstava u Dunavskom parku osim onog koje se koristi u službi zaštite i nege biljaka i drveća. Havarije su moguće, a posledice u tom slučaju su teško nadoknadive.

U vezi sa tim, a prema izvršenom uvidu na licu mesta i pregledom deklaracije na kanisterima kojima je dopremljena hemikalija, zaključujemo da će u cevima izvedene instalacije klizališta recirkulisati fluid TEXOL (R) antifriz -25C.

Ekološki front poziva “Ledenu šumu” da javnost obavesti i pokaže na uvid sledeće::

  1. Proizvođačko uverenje o kvalitetu fluida TEXOL (R) antufriz -25C
  2. Bezbednosni list za TEXOL (R) antifriz -25C
  3. Pismo garancije na memorandumu proizvođača o upotrebljivosti TEXOL (R) antifriza -25C u industriji hrane, mesa i lekova tj. prehrambenoj industriji
  4. Za ugrađene cevi i fitinge, koji će se koristiti za razvod ove hemikalije dokumente:
    – tip i proizvodjača cevi i fitinga.
    – proizođačke ateste cevi i fitinga sa stručnim nalazom o izvršenom ispitivanju na maksimalni radni pritisak i radnu temperaturu, izdatog od strane serifikovane laboratorije.
  5. Za trenutno izvedenu instalaciju cevnog razvoda klizališta:
    – Zapisnik o ispitivanju pod pritiskom vodom ili vazduhom/inertnim gasom u kojem se nalazi potvrda odgovorne osobe firme izvodjaca i naručioca.
    – Broj projektno tehničke dokumentacije na osnovu koja je izvedeno klizalište. Dokumentacija mora da sadrži uslove za uzvodjenje, tehnički opis i uputstvo za upotrebu.
    – Broj statičkog proračuna čelične podkonstrukcije za nošenje klizališta, koja sadrži tehnički opis i tehnologiju izrade potpisana od strane odgovornog projektanta sa licencom.
  6. Za trenutne radove u parku:
    – Elaborat o uređenju gradilišta tokom montaže i demontaže klizališta.
  7. Polisu osiguranja odgovornosti za štetu prema trećum licima sa periodom važenja od početka do kraja manifestacije tj. zauzeća parka. Polisa mora imati jasno iskazanu osiguranu sumu.

“Ledena šuma” nam spektakularno najavljuje vatromet. Naša pitanja za Zavod i za “Ledenu šumu” jsu: Da li je taj vatromet odobren? Da li je bezbedno za biljni i životinjski svet u parku organizovati vatromet? Setimo se najspektakularnijeg vatrometa sa dočeka Nove 2018. koji je doveo do požara. S obzirom na gust sklop drveća, stare zgrade u okolini i planirane montažne objekte u samom parku, mogućnost za tako nešto vrlo je velika. Da li je spektakl ove vrste vredan izlaganja riziku Spomenika prirode koji čuvamo i za buduća pokolenja?

Umesto Ise i Bise, jezerom u Dunavskom parku caruju pacovi

The post Šta (koga) štiti Pokrajinski zavod za zaštitu prirode? appeared first on Luftika.

Original Article