Najveće i najskuplje projekte u Srbiji rade strane kompanije, a kreditiraju banke iz njihovih zemalja na osnovu međudržavnih sporazuma.

Reč je o milijardama evra, koliko se država zadužila za izgradnju puteva, pruga i drugih objekata infrastrukture, a da pre toga nisu bili raspisani tenderi kako bi se izabrao najbolji izvođač niti je iko istraživao tržište da utvrdi cenu radova za koje će uzeti kredit.

To baca veliku senku na ocenu da je Srbija veliko gradilište jer će građani godinama otplaćivati sadašnje zajmove koji samo za desetak najvećih projekata iznose gotovo pet milijardi evra.

Za samo osam deonica autoputeva ili brzih saobraćajnica, ukupne dužine oko 330 kilometara, Srbija je uzela 2,42 milijarde evra kredita, a najavljuju se i novi poslovi za koje se već unapred zna i ko će ih raditi i čije banke će dati zajmove.

Tako su za projekte na železnici, pre svega izgradnji brze pruge od Beograda do Budimpešte, ugovorene za sada dve deonice ukupne vrednosti 930 miliona dolara.

Od Beograda do Stare Pazove, na modernizaciji pruge od četiri koloseka, dva za putnički sa brzinom do 200 kilometara i dva za teretni saobraćaj brzine do 120 kilometara, radove izvode kineske kompanije CRIC Co i CCCC a finansira kineska Eksim banka, dok deo od Stare Pazove do Novog Sada, 40,4 kilometara vredna 580 miliona dolara „pokriva“ ruska državna kompanija RŽD Internešenel a finansira se iz ruskog kredita.

Predsednik Srbije najavio je i da će Kinezima poveriti izgradnju četvorokolosečne pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, vrednu 1,2 milijarde dolara koje će kreditirati Eksim banka.

Na železnici rade i domaće firme, pa je Energoprojekt zajedno sa francuskim Kolasom na jednom od retkih tendera, angažovan na izgradnji Tehničke putničke stanice Zemun, vrednoj oko 50 miliona evra i na rekonstrukciji pruge Jajinci – Mala Krsna koja košta oko 30 miliona evra, a finansira se iz kredita EBRD.

Zanimljivo je da su i poslovi koji se finansiraju iz državne kase uspeli da uposle strane firme.

Tako je u velikom projektu izgradnje, u ovom trenutku oko 3.000 stanova za bezbednjake u sedam gradova, koji se iz budžeta finansira sa oko 100 miliona evra, na gradilištima u Vranju i Nišu angažovan turski Tasyapi.

Ostalo su, međutim, domaći građevinari, uključujući i Milenijum Grupu, koja je inače angažovana u velikim državnim projektima poput gasifikacije i Beograda na vodi, dok su je mediji svojevremeno vezivali i za rušenje u Savamali.

U toku su i radovi na komunalnim infrastrukturama u 14 gradova, od postrojenja za prečišćavanje voda do kanalizacionih i vodovodnih sistema, koje kreditira nemačka razvojna banka KFW, a radovi su povereni uglavnom srpskim preduzećima, sa izuzetkom tri projekta u kojima su kroz konzorcijume angažovani austrijski Štrabag, nemački Simens i francuska Veolia.

Bivši ministar građevinarstva i profesor u penziji Dragoslav Šumarac kaže da je takav odnos vlasti prema domaćim firmama uništio srpsku operativu koja u sopstvenoj zemlji više ne može da dobije ni status podizvođača, već je tek neka „treća ruka“.

– Srpski građevinari ne mogu ni troškove radne snage da pokriju, nekadašnji giganti poput Energoprojekta, Planuma, Puteva Užice, preživljavaju preko poslova u Rusiji, Aziji, Africi, dok je domaće tržište za njih zatvoreno. Taj model dodeljivanja poslova preko međudržavnih ugovora uveo je Dinkić, tako je građen most kod Borče. Tu nema tendera, ugovor je netransparentan, a firme koje na taj način dođu, oslobođene su svega, plaćanja carina, i drugih obaveza. Krediti koji se uzimaju verovatno jesu dugoročni, sa većim grejs periodom, ali zato pravi profit, „kajmak“ ubiru njihove kompanije jer rade po znatno višim cenama. U drugom krugu uz glavnog izvođača su firme bliske vlastima i tek su treća ruka naši nekadašnji giganti, koji od kada je ova vlast u Srbiji, ne dobijaju poziciju glavnog izvođača – kaže Šumarac i podseća na „slučaj Grdelica“ kada je domaći konzorcijum bio tek nešto malo skuplji od španske firme koja je dobila posao, ali je htela da uštedi zbog čega se gradilište nekoliko puta urušavalo pa je na kraju sve ispalo mnogo skuplje.

On dodaje da takva politika gradnje uništava i domaću radnu snagu, koja u stranoj firmi, bez obzira da li je reč o stručnjacima, zanatlijama ili običnim radnicima, postaju robovi. Kada se posao okonča, oni ostaju na ulici jer ih menadžment sigurno neće odvesti u Rusiju, Kinu ili Ameriku.

Na trasama Kinezi, Turci, Azerbejdžanci

Trenutno, u drumskom saobraćaju „živo“ je osam najvećih gradilišta od kojih samo na jednoj trasi, istina najmanjoj i najjeftinijoj, brzoj saobraćajnici kroz Batočinu, dugu 35 kilometara i vrednu 150 miliona, radi preduzeće za puteve Kragujevac a finansira se iz budžeta Srbije.

Kineske kompanije Power construction i CCCC i Shandong rade na tri deonice – od Ostružnice do Bubanj potoka na obilaznici oko Beograda, dugoj 20,7 kilometara i vrednoj 207 miliona evra, zatim na autoputu „Miloš Veliki“ deo od Preljine do Požege, dug 21 kilometara za 450 miliona evra kao i na brzoj saobraćajnici Iverak-Lajkovac, dugoj 18,3 kilometra i vrednoj 158 miliona evra. Te radove po međudržavnom sporazumu finansira kineska Eksim banka a deo troškova pokriven je i iz budžeta Srbije.

Na Moravskom koridoru, deo od Pojata do Preljine, dug 112 kilometara, radove izvodi Bachtel Enka iz Velike Britanije po ceni od 745 miliona vera uz mogućnost da se dodatnim poslovima vrednost uveća za 20 odsto. Novac je obezbeđen iz zajma Američke, britanske i multilateralne finansijske institucije i budžeta Srbije.

Turske banke kreditirale su započetu izgradnju deonice od Sremske Rače do Kuzmina na projektovanom auto putu Beograd Sarajevo. Za to je angažovana tuska firma Tasyapi koja će za 18 izgrađenih kilometara dobiti 220 miliona evra. Takođe iz kredita turskih banaka rekonstruiše se put od Novog pazara dio Tutina, 20 kilometara za 24 miliona evra.

Najzad, autoput od Rume do Šapca i brzu saobraćajnicu Šabac-Loznica, ukupne dužine 77 kilometara i vrednu 467,5 miliona evra, radi azerbejdžanski Azvit.

U svim ovim projektima, strane kompanije su nosioci poslova dok su kao podizvođači u najvećoj meri angažovana preduzeća iz Srbije, piše Danas.

Poreska u lovu na sitnu ribu, a najveći problem su frilenseri, jutjuberi i stanodavci

The post Stranci grade Srbiju za pet milijardi evra koje nemamo, a naprednjaci se ponose projektima zbog kojih ćemo grcati decenijama appeared first on Luftika.

Original Article