Beograd je makar jednom nedeljno u svetskom vrhu po zagađenju vazduha. O stvarnom kvalitetu vazduha u Boru ne znamo sve ali znamo da u tom gradu ljudi umiru od raka izazvanog zagađenjem.

Za to vreme ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović priča da je zagađenja oduvek bilo i hvali se subvenvcijama za koje niko nije siguran ni kome idu ni čemu služe.

Loptica se prebacuje s terena na teren ali deo javnosti, svestan problema, formulisao je konkretne zahteve i ponovo ih iznosi na dnevni red u nedelju, 28. novembra.

Usled izostanka odgovora na zahteve održanih protesta zbog zagađenog vazduha 10. januara i 4. septembra 2021. Eko straža je najavila novi protestni skup za nedelju 28. novembar u 12 h na Terazijama.

Činjenice govore da građani Srbije zvanično udišu čist vazduh samo u onim mestima koja nemaju merenje aerozagađenja ili ga imaju sporadično.

Prema godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2020.godinu vazduh je bio prekomerno zagađen u gotovo svim većim gradovima Srbije.

Građani su udisali vazduh III kategorije u Beogradu, Nišu, Smederevu, Pančevu, Užicu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu i Novom Pazaru, Zrenjaninu, Zaječaru.

Ovim izveštajempraktično zvanično potvrđeno da je oko tri miliona građana disalo prekomerno zagađen vazduh 2020. godini.

U nekim mestima, kako se naglašava, vazduh je ocenjen kao dobar jer u njima nema mernih stanica.

Godišnja granična vrednost suspendovanih PM10 čestica prekoračena je u Novom Sadu, Užicu, Požarevcu i Zaječaru. Godišnja granična vrednost koncentracije PM2.5 čestica zabeležena je u Beočinu, a u Beogradu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu i Subotici i PM2.5 čestica.

U Boru vazduh je ocenjen kao prekomerno zagađen zbog prekoračenja koncentracije SO2 (sumpor-dioksida).

Iz Eko straže poručuju da je samo jedan zahtev sa prošle liste zahteva ispunjen od poslednjeg protesta:

“Napraviti hitan program zaštite najugroženijeg dela stanovništa trudnica i dece; napraviti plan rada i način održavanja nastave posebno na otvorenom, kao i u jaslicama i vrtićima, osnovnim i srednjim školama”.

Eko Straža je formirala 25 konkretnih zahteva a prvi među zahtevima čije se ispunjavanje zahteva odmah je obaveštavanje građana o kvalitetu vazduha putem televizijskih kanala sa nacionalnom frekvencijom i lokalnih televizijskih kanala.

Obaveštenja moraju biti sa transparentnim i vidljivim indeksom kvaliteta u uglu ekrana, jasno vidljivim i razumljivim, kada je vazduh zagađen i prekomerno zagađen.

Za ispunjenje ostalih zahteva za koje, kako Eko straža navodi, nisu potrebna ulaganja već dobra volja vraćanje indeksa kvaliteta gde je vazduh u kategoriji prihvatljiv za vrednosti do 40 PM 2.5, a ne 55.

Zatim preusmeravanje i preraspodelu već kupljenih uređaja za prečišćavanje vazduha iz Skupštine grada, APR-a i drugih državnih institucija u vrtiće, škole i bolnice, tačnije tamo gde su oni najpotrebniji.

Zabrana prodaje neadekvatnih energenata za loženje u domaćinstvima kao što je takozvani sirovi lignit.

Eko straža traži hitno i kontinuirano sprovođenje merenja zagađenja uz oduzimanje dozvola za rad svim privrednim i industrijskim objektima koji ne ispunjavaju određene norme zaštite životne sredine, prvenstveno zagađenja vazduha, dok se iste ne ispoštuju.

Među zahtevima je i monitoring velikih zagađivača uvođenje nezavisnih referentnih ustanova radi inspekcijskog nadzora. Troškove inspekcije moraju snositi zagađivači ukoliko su vrednosti prekoračene.

Zahteva se sankcionisanje svih nadležnih koji su svesno obmanuli javnost sakrivanjem informacija ili neadekvatnim obaveštavanjem o stanju u životnoj sredini i formiranje nacionalnog tela sastavljenog od najrelevantnijih domaćih stručnjaka sa ciljem rešavanja problema i progresivnog smanjenja zagađenja vazduha.

Eko straža ima i 18 zahteva koji su smernice za strateški pristup smanjenju zagađenja vazduha.

Ujedno ukazuju na konkretne zagađivače koji su direktno odgovorni za zagađenje gradova u Srbiji i zahtevaju reakciju nadležnih.

U Boru je to Ziđin, u Perlezu je to „FEJTUJANSUE, D.O.O.“, u Beočinu cementara Lafarge, deponije u Kovinu i Vinči.

Ministarka Vujović je izjavila da je zagađenje vazduha prisutno odavno ali se “ranije nije u dovoljnoj meri govorilo o tome”.

Centar za lokalnu samoupravu (CLS) regovao je saopštenjem na ovu izjavu ministarke Vujović.

Kako se navodi u saopštenju, ministarka nije objasnila zašto nije završeno postrojenje za odsumporavanje na termoelektranama TENT A i B, a prećutkuje i da u sistemu Beogradskih elektrana radi devet toplotnih izvora na mazut i tri na ugalj, a da je najveći zagađivač, Zemunska toplana, trebalo da bude zatvorena do početka ove grejne sezone, što se nije desilo.

“Tačno je da je i ranije bilo zagađenja, ali ministarka je propustila da objasni da je ono u poslednjih deset godina uvećano usled starenja termoelektrana i glavnih industrijskih postrojenja, zbog pojave novih zagađivača, ali i zato što se stanovništvu za individualna ložišta prodaje nekvalitetan ugalj sa velikom količinom štetnih primesa”, navodi CLS.

Za bezopasan vazduh: Svi na ulice, kreće ekološki ustanak

The post Vazduh opasan po život u svim većim gradovima Srbije – u nedelju novi protest appeared first on Luftika.

Original Article