Oca je upoznao sa 28 godina, dozvolio je da samo ljubav ispuni njegovo srce, a posvetio mu je i zbirku pesama. Stevo Žigon za sobom je ostavio vanbračnog sina Vida.

Vid Žigon stanuje u Sloveniji, u blizini Ljubljane. Ima tri sina, a kako kaže sva trojica su talentovana za umetnost.

Stevo Žigon, pored ćerke Ivane, ima i vanbračnog sina Vida.

Upravo njegov sin, odlučio je da progovori o svom ocu i u iskrenoj ispovesti na svom Fejsbuk profilu ispriča, svoju životu priču.

– Godine 1971. Stevo Žigon je došao u Ljubljanu, gde je u ljubljanskoj drami režirao Pigmaliona. Elzu Dulitl glumila je moja majka Meta Vranič, tada veoma mlada, lepa i talentovana glumica. Moglo bi se reći, da sam se nehotice dogodio kao proizvod jedne kratke romanse, između velikog glumca i moje majke, koja se odlučila za mene uprkos situaciji, u kojoj je bilo očigledno, da će se moj otac vratiti kući u Beograd, gde je imao već familiju. Ja sam to saznao, kada sam imao 15 godina, ali nisam hteo da ga potražim, iako je i on znao za mene, prvenstveno zbog toga jer sam imao očuha, koji me posvojio još kao dete, a i zbog toga jer nisam znao kako će reagovati njegova familija.

– Kad sam sabrao dovoljno snage da ga konačno upoznam bilo mi je 28 godina. Odmah sam otišao u Beograd, gde su me divno primili, iako nijedan od članova porodice osim Steve nije znao da uopšte postojim. Narednih pet godina, od 2000. do 2005. godine, kad je preminuo, dolazio sam k njemu u Beograd i to su bili izvanredni trenuci, koji se ne mogu zaboraviti. Jedan dan pre njegove smrti on me zvao u Ljubljanu i pitao me da li mogu da mu oprostim što nije hteo da me pronađe, i kad sam mu kazao da ga volim izgledalo je kao da je to jedino što još treba da zna pre nego nas ostavi. Još uvek sam u bliskom kontaktu sa njegovom ćerkom Ivanom Žigon, koja je bila i kod mene u Ljubljani.

– Inače se od detinjstva bavim poezijom, zato sam napisao pesmu o svom ocu Stevi Žigonu, koja je originalno napisana na srpskom jeziku. Uključena je u moju treću knjigu (koja je baš zbog toga bilingvalna, moje pesme je prevela poznata pesnikinja i moja velika prijateljica Ana Ristović), koja je zapravo čitava posvećena mome ocu. Sada mi je 48 godina i imam tri sina, koji su svi veoma talentovani za umetnost. Živim blizu Ljubljane u Sloveniji- poručio je Vid Žigon.

OTAC, Vid S Žigon

Sve više sam nalik

tvojim mislima o meni

a i ti si samo dete

moje drevne mašte.

Otkrio si mi što znači

biti naivan u svetu

lišenom istinskih Idiota

a ja sam ti došao

kao poslednja uloga

koju ne moraš da glumiš

jer je znaš od rođenja.

Kad si me prvi put zvao

upoznao si se sa sobom

sa korenom istinske ljubavi

prema samome sebi

koja ruši zidove svesti

o sopstvenoj biti ka smrti.

U poslednjim danima tvojim

ja sam bio taj koji režira

tvoje nedodirive greške

koje su tvoju iskonsku ljubav

napravile odviše ljudskom.

Znao si da ne možeš umreti

bez oprosta svemu što nas

dodiruje šakom pokolenja

koja je duža od svemira

jedinstvenosti palog čoveka.

Možda je bolje da se nismo

prije sreli jer naš susret

pocrvenio bi od tame vremena

u kojoj nema vremena

za bol ponovnog rođenja.

I gle sad sam se našao

sam pred tvojim snovima

koje i dalje snivaš u meni

nastavljajući put u mojim

manama koje padaju

na naše drvo kao zavičaj.

U melanholiji snova uvek

se možemo sresti i kada

nema kišne kapi na prozoru

neispunjivog obećanja.

Najzad sam te posinovio

a ti si u meni našao svog

izgubljenog oca koji nikad

nije bio važan ali ipak

u tom šupljem carstvu majki

koje jedu nerođena deca

vredi samo muška reč.

I kad smo išli u poslednju

šetnju uz trčanje tvog psa

Bimba koji je počeo da laje

u našu tamu napravili smo

tek prvi krug oko sunca

nikada izgovorenih reči.

Tada si zastao i zgrabio

me za ruku moga sina koji

je najviše nalik na tebe

pa sada pada u besprostor

besprekorne nade koju

smo zasadili u njegovu Bit.

Sin je otac ocu kazao si

njegovim rečima i odletio

u kromosome njegove mašte.

Nisam vikao za tobom

samo sam stajao tamo

sam na oluji i gledao Bimba

kako te prati u besmrt

gde se već odavno poznajemo.

I poljubio sina za laku noć.

Strah i očaj obeležili su julske proteste protiv režima, a najvernija fotografija odnela je nagradu na Pres foto Srbija

The post Vid je vanbračni sin Steva Žigona: Imali smo pet godina izvanrednih trenutaka, oprostio sam mu i voleo ga appeared first on Luftika.

Original Article